Катин бунар код Српца окрепљује и најуморније
Србац - Мјештани Ножичког код Српца уредили су извор са термалном водом који постоји више од стотину година, још из времена када су овдје боравили Пољаци као колонисти за вријеме аустроугарске власти.
Некадашњи Катин бунар, кога су ископали Пољаци, био је запуштен, а иницијатива за његову санацију покренута је још прије четири године.
Група мјештана је радним акцијама од овог извора направила малу оазу природе. Ископали су канал до асфалтног пута у дужини од 1.150 метара и поставили чесму из које непрекидно током цијелог дана тече литар воде за осам секунди. Тако се свакодневно могу видјети пролазници који долазе са канистерима и пластичним боцама, који тврде да ова вода окрепљује и најуморније те да је благотворна за здравље. Њену исправност потврдила је и анализа у Институту за јавно здравство РС, која је показала беспријекоран биолошки и хемијски квалитет.
- Вода нам се свидјела чим смо је први пут пробали. Нема талога и мириса, а одлично гаси жеђ. До сада смо за пиће у канистерима довозили термалну воду из Лакташа, а сада нам је овдје три пута ближе - каже мјештанин Бранислав Гаврановић.
Мјештани су извору дали име Борковац у знак захвалности 70-годишњем Борки Игњатићу, аустријском пензионеру, који се највише истакао у уређењу извора и подизању чесме.
- Првобитни назив, Катин бунар, потиче од Пољакиње Кате, која је живјела на овом подручју, а након њеног одласка населила се друга породица у којој је била бака Ђука па је извор тада назван Ђукин бунар - рекао је Игњатић.
Додаје да су остали још неки мањи радови на уређењу чесме и санацији паркинга, тако да ће ово бити право мало излетиште.
- Ово није само моја заслуга, јер су помоћ пружили и други мјештани, локални привредници, "Водовод" и општина Србац - нагласио је Игњатић.
Поред извора Борковац, мјештани већ деценијама точе воду и са извора Макаревац, који је познат и ван граница србачке општине, а истраживања су показала да је Ножичко изузетно богато водом за пиће.
Пољаци
Пољаци су насељавали неколико насеља у србачкој општини у првој половини прошлог вијека, а послије завршетка Другог свјетског рата колективно су се вратили у домовину.
Највећи број њихових потомака живи у Новогрођецу са којим је Србац успоставио партнерске односе. У Ножичком је било око 40 кућа Пољака и Украјинаца, а међу њима су били врсни столари, кројачи и друге занатлије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
