Још један подвиг србачког пензионера Душана Лепира: Народне пословице преточио у ребусе

Обрађене ребусе прикупио је у двије књижице које поносно чува за себе, али је спреман, уколико се укаже добра прилика, да их објави и подијели са другим љубитељима енигматике.

- Ово је био велики изазов јер је пословице и изреке тешко обрадити у оригиналном облику. Ипак, успио сам да их комбинацијом слика, слова и знакова представим у пуном значењу. Прво сам претворио оне које сам до тада знао, а онда сам потражио књигу у којој је било сабрано више стотина и све их обрадио. Направљени су тако да их могу одгонетати и почетници, али има неколико који би сигурно заголицали праве енигмате - каже Лепир за “Глас Српске”.

Контактирао је са једном издавачком кућом с намјером да изда књигу, али је сазнао да се ради о компликованом и скупом послу, због чега је привремено одустао од ове идеје.

- Од компјутерских зналаца из Српца сам добио информацију да то много кошта, што нисам у могућности да самостално финансирам у овом тренутку. Штампање не би изазвало веће трошкове, али је припрема најскупља, па ако бих пронашао некога ко би био спреман да то учини под повољним условима, радо бих објавио књигу - каже овај србачки пензионер који се цијелог живота бавио загонеткама, а нарочито у млађим данима. Прво је куповао часописе у којима су излазили, а онда је почео самостално да их конструише.

- Знао сам дневно израдити по десет ребуса, али оне теже нисам могао ни за три дана. За њих се својевремено заинтересовао и некад популарни лист “Орбис” који их је доста објавио. Покушавао сам послије израђивати и укрштене ријечи, али ме нису пуно привлачиле па сам одустао - каже Лепир. Иако још чека на објаву своје прве књиге енигматике, за своју душу је осмислио и књигу у којој је сабрао важне датуме и за коју је веома везан.

- Прије пет година сам имао карцином и операција је била веома тешка, а опоравак дуг. Био сам врло дисциплинован, а по природи сам и оптимиста, па сам се брзо вратио у нормалу. То ме је мотивисало да забиљежим овај, али и друге важније датуме у животу који су ми приредили радост или неко веће узбуђење. Један од њих се догодио недавно, када сам са групом планинара залутао на Мотајици па је на крају по нас морао доћи комби - каже Лепир.

Душан је познат као велики рекреативац и већ годинама је један од најстаријих учесника планинарских похода на Мотајицу, марша “Стазом егзодуса” на Возући и “Бициклијаде” која се одржава од Српца до манастира Осовица. Уз то је и искусан ловац и има на десетине трофеја, од којих је у поткровљу куће направио ловачки музеј. Времешни Српчанин препознатљив је и као врстан мајстор за израду експоната, а за протекле три деценије направио их је више од 500. Најновији рад који је заокупио пажњу јавности, а о којем је “Глас” недавно писао, је фигура Новака Ђоковића коју израђује у природној величини.

Пажња

Од многих ребуса на које је наишао у свом животу, Лепир каже да су му два изазвала највећу пажњу, а оба их је успио ријешити без веће муке.

- Прије много година у једној емисији су поставили ребус чије је коначно рјешење било: Свијет лакомаца гута много вечера. Брзо сам дошао до одговора, али се нисам јавио путем телефона уживо у емисију. Кад сам видио да сам погодио, било ми је драго. Посебно ми је у сјећању остао ребус у којем су била нацртана два пара гљива и поред њих још једна гљива. Радило се о мухари, а рјешење је било: Мухарем у харему хара - присјетио се Лепир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.