Један од првих тату мајстора за "Глас": Тијело украшавају и пензионери (ФОТО)

Дејан Јовичић
Један од првих тату мајстора за "Глас": Тијело украшавају и пензионери (ФОТО)

СРБАЦ - Тетовирање је облик умјетности који је укоријењен у многим културама широм свијета већ хиљадама година, а посљедњих деценија је популаран и међу балканским народима који су на украшавање тијела раније гледали са много предрасуда, а данас је овакав вид умјетничког изражавања све прихваћенији у друштву.

Ријечи су то Љубе Миљевића из Српца, једног од првих тату мајстора у БиХ, који се овим послом бави већ скоро четири деценије и до сада је израдио на хиљаде тетоважа клијентима из бивше Југославије и европских земаља.

Прве од њих настале су током служења војног рока 1986. године, када је у рукама имао само двије игле за шивење, конац и туш за цртање, али је успио створити мала ремек-дјела која су опстала до данашњег дана.

- Увијек сам пуно цртао и на молбу пријатеља урадио сам пар тетоважа, што је било тешко са материјалом кога сам имао, али сам успио боцкајући тачку по тачку. Када сам се вратио кући из војске, изашао сам још некима у сусрет, а онда сам након завршетка рата одлучио да купим професионалну опрему и почнем са озбиљнијом причом. Морам признати да и данас кад сретнем старе другове тетоваже код многих изгледају добро - рекао је Љубо који такође ради и пирсинге.

У том периоду није било интернета, нити литературе помоћу које би могао пратити свјетске трендове, што му је отежало почетак, тако да је технике рада самостално савладао.

- Буквално сам све научио сам, од склапања машина, лемљења игала које сам морао правити за сваку тетоважу па све до начина добијања квалитетних сјенки и линија. Касније се појавио први тату магазин у Србији, а повезао сам се и са мајсторима из цијелог региона и са размјеном искустава све је бивало лакше. Данас је свугдје доступна квалитетна опрема, која није толико скупа ако се одлучите озбиљно бавити овим послом и зарађивати од тога, а увијек се могу купити и неквалитетне копије које никоме не бих препоручио - рекао је Љубо.

Деведесетих година били су популарни трибали, такозване племенске тетоваже, а затим је, по ријечима Миљевића, наступила фаза кинеских слова и натписа. Данас му најчешће траже разне текстове, портрете, мотиве животиња и друге реалистичне слике.

- Када сам почињао, чешће су долазили момци који слушају рокенрол, метал и панк музику, а такве су биле и тетоваже, са сликама мотора, гитара и слично. Послије сам по жељи радио и портрете пјевача народне музике, попут Томе Здравковића. Сада је све другачије јер ми долазе и радници и професори, тинејџери па чак и људи у седмој или осмој деценији живота. Једино не радим са дјецом млађим од 15 година, а са старијим малољетницима само уз пристанак родитеља - каже Љубо.

За најосновнију тетоважу потребно му је око пет минута, а озбиљније пројекте ради готово цијелу седмицу.

- Имао сам клијента којем сам пет дана радио тетоваже по цијелом тијелу, свакодневно и до седам сати, што је изискивало огроман напор, али ниједног тренутка се није пожалио. Из властитог искуства, жене боље подносе бол од мушкараца, али је то индивидуално, у зависности од мјеста тетоваже, а и праг бола код свакога није исти. Један од најтежих дијелова за рад су свакако стомак и ребра јер је кожа ту нарочито танка и растезљива - каже Љубо.

Долазе му многи из свих крајева БиХ, али и цијеле Европе, а неколико пута годишње одлази на позив у Њемачку, Аустрију и Швајцарску гдје има сталне клијенте.

- Трудим се свима изаћи у сусрет, али како године одмичу све ми је теже путовати ван земље па сам љубав према тетовирању пренио на сина Марка који студира у Њемачкој и који је прије пар година савладао овај занат, што га испуњава у слободно вријеме - истакао је Љубо и додао да планира радити овај посао све док га здравље буде служило.

Удружење

Када је крајем деведесетих година покушао да отвори тату студио у Бањалуци наишао је на административне препреке јер није могао извршити регистрацију.

- Гледали су ме свугдје у чуду јер није постојала шифра дјелатности за такво занимање. Затим је нас неколико 2006. године основало Удружење тату умјетника на нивоу БиХ и утицали смо на власти да се то озваничи. Било је испочетка тешко, нису имали разумијевања, али смо се за то изборили - рекао је Миљевић који обавља и дужност предсједника удружења.

Уклањање

Иако тетоваже остају до краја живота према ријечима Љубе Миљевића, постоји могућност да се ласерски уклоне, али уз одређене ризике.

- Има случајева да дођу клијенти са захтјевом да уклоне име бившег партнера или супружника и тада препоручујемо преправке у смислу да се покрију неком другом сликом. Када се тетоважа трајно уклања, постоји опасност од останка ожиљака и депигментације коже, тако да тај посао увијек мора обављати стручна особа - истакао је Миљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана