Изградња храма Васкрсења Господњег у Српцу након 15 година при крају

Нова православна светиња, чији темељи су постављени 2005. године, на стогодишњицу изградње старог србачког храма Покрова пресвете Богородице, својим раскошним изгледом доминира центром града и у значајној мјери је уљепшала уже градско језгро ове локалне заједнице.

Протонамјесник Жељко Сарић каже да је унутрашње уређење храма највећим дијелом завршено, а са доласком прољећа интензивирано је уређење порте. Он је додао да је ових дана поплочан тротоар у кругу храма и асфалтиран прилаз у црквено двориште, а помоћ у овим радовима бесплатно су им пружиле грађевинске фирме “МГ Минд” из Мркоњић Града и “Градис инвест” из Српца.

- Засијали смо и траву, а на јесен је планирана садња и другог зеленила. Поставићемо такође чесму и клупе за сједење, а све с циљем да се грађани свакодневно сабирају са својим породицама око ове богомоље - рекао је Сарић и додао да вриједност вањског уређења износи близу 80.000 КМ.

У изградњу храма до сада је уложено више од два милиона КМ а средства су највећим дијелом обезбијеђена од стране Српске православне цркве, прилозима вјерника и донацијама, међу којима су били и Влада Републике Српске и општина Србац.

Сарић каже да је пандемија вируса корона успорила предвиђени план активности, јер је највећи дио радова до сада требало да буде завршен.

- У наредним седмицама очекујемо да нам стигну четири иконе које треба да буду постављене у олтар. Нисмо их до сада могли превести из Србије, гдје су их израђивали иконописци, јер је успорен превоз робе, због тренутне епидемиолошке ситуације. Такође је остало да набавимо још један дио богослужбеног инвентара, чиме ће унутрашњост храма у потпуности бити завршена - рекао је Сарић.

Изградњу храма пратили су бројни изазови, а један од најтежих био је 7. јула прошле године, када је велико невријеме захватило општину и поломило носач позлаћеног крста на куполи звоника. Иако је био тежак око 100 килограма, олујни вјетар га је одбацио двадесетак метара од храма.

- Ова олуја је била незапамћена, али смо, на сву срећу, изашли без значајнијих оштећења на новом храму. Успјели смо четири мјесеца касније да извршимо захтјевну операцију дизања и постављања новог бакарног крста, а стари крст ће бити искоришћен за спомен-чесму или друго спомен-обиљежје. Нажалост, већу штету је тада претрпио стари храм, са чијег крова је вјетар скинуо 100 квадратних метара бакарног лима - истакао је Сарић.

Према његовим ријечима, ако радови буду текли по плану, и не буде нових непредвиђених околности, попут епидемије, нови храм би требало да буде освештан до краја ове године и предат вјерницима на молитвену употребу.

Византијски стил

Храм Васкрсења Господњег рађен је у византијском стилу и по пројекту архитекте Љубице Бошњак из Београда. Заједно са крстом његова висина износи 37 метара, а површина 460 квадратних метара, због чега ће моћи примити више од 500 вјерника или пет пута више него храм Покрова пресвете Богородице у Српцу, који је саграђен 1905. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.