Ива Драгојевић: И ја сам пријевремено рођена беба
ПРИЈЕДОР - Ива Драгојевић /14/ из Приједора учествоваће у хуманитарној акцији “С љубављу храбрим срцима” која се једанаесту годину спроводи под високим покровитељством предсједника Републике Српске, а која је ове године посвећена оснивању банке хуманог млијека у Српској.
“И ја сам пријевремено рођена беба”, каже Ива док намјешта маску. “Имам стотину маски. Па, зависи шта обучем, тако бирам и маске. Није да се бојим короне, него се чувам. И тако сви ми у породици исто”.
На разговор за агенцију Срна долази након наставе. Петак је један од ријетких дана када нема других обавеза. Пита може ли мало пробати виолину. Слично се свира и чело, само оволико је већи размак између тонова /показује прстима/. Пита може ли мало и клавир; код ње је електрични, да не смета комшијама. Зна напамет шта ће је новинари питати: чиме се све бави и како успијева да све постигне, али се свеједно радује.
“А, гдје ће то бити објављено, је л' у неким новинама?”, пита Ива.
За вријеме интервјуа зазвони јој телефон. ИТЦ РТРС Приједор жели да договори снимање истим поводом. Може сутра, између курса њемачког језика и тренинга фудбала.
“Јој, морам на фризуру. Највише волим плетенице жрибља костж. Тако ми коса буде најуреднија. А, шта ћу обући? Ма, хлаче и џемпер, то је стандардно. Не могу ништа свечано, јер снима се и на улици”, размишља наглас.
Ива је ученица 9. разреда Основне школе “Десанка Максимовић” Приједор и шестог разреда основне музичке школе на одсјецима клавир и виолончело. Након петог разреда клавира, проглашена је најбољом ученицом Музичке школе “Саво Балабан” Приједор, а једне године на пријему код највиших званичника Републике Српске за ученике који освоје најбоље рзултате на републичким такмичењима прозвана је чак три пута.
“Дошла сам кући са три кесе поклона”, смије се Ива.
Те је године освојила прве награде на републичком такмичењу музичких школа у категоријама виолончело, камерни трио и солфеђо. Не зна напамет набројати све награде и признања која је освојила до сада. Најдраже су јој прве награде из клавира са међународних такмичења у Паризу, Бијељини, Смедереву, побједа на караокама у Приједору 2018. и двије награде са Ђурђевданског фестивала /2015. трећа награда за композицију и 2017. у дуету са Теодором Ратковић прва награда за композицију/.
“Волим бити добра у свему што радим. И све чиме се бавим бирам јер волим. Трудим се да све радим најбоље што могу. Знам и за фер плеј. Кад је неко бољи, кажем свака част. Знам се носити с поразом. Ако радим нешто без воље, онда то пропада. Не волим да нешто остане неурађено до краја. Задовољна сам кад у нечему успијем. И волим кад ме због тога зову новинари, то ми је исто потврда да нешто радим добро”, говори Ива.
Због добрих резултата на такмичењима из математике и физике и због заинтересованости за програмирање и роботику, наставница информатике предложила јој је да конкурише за Љетну научну школу у Истраживачкој станици Петница.
“Јесте ли чули за Петницу, знате ли шта је то”, пита она. “Била сам једина из БиХ. Тамо немају жМајкрософтж уопште, само жЛинукс и Иосж”, додаје задивљено, након што је препричала своје искуство из чувеног села код Ваљева.
Ивине ваншколске активности су страни језици /у енглеском је тренутно на нивоу Ц1, а у њемачком на Б2.1/, фудбал, програмирање. Пјева у хору “Вила”, редовно и у цркви, а чланица је и новооснованог Градског хора Приједор. На друштвеним мрежама занима је музика. Воли пјевати и воли чути како други пјевају, а понекад гледа и туторијале за програмирање.
“Има у школи предмета које не волим, али и из њих имам добре оцјене јер их учим и без обзира на то што их не волим. Сусретала сам се с прозивкама да сам штреберка још од петог разреда. Навикла сам се на то и научила сам да ме то не дотиче. С тим се суочава много дјеце која су одлични ученици. Зато и немам велики круг пријатеља, него неколико блиских, а највише се дружим с породицом”, наглашава Ива.
Ивина мајка Снежана је психијатар и ради у приједорској болници. Тата Зоран је машински инжењер и запослен је у приједорскохј “Топлани”. Радовала се сазнању да ће добити сестру, а када се родила Јана /2013/, најприје је била љубоморна.
“Кад су је донијели кући, ја уопште нисам хтјела да јој прилазим. Била сам љута што више нисам сама. Мислила сам да је она ту као неки уљез и да неће остати. Трајало је то два-три мјесеца, а послије је све било супер. Сад се добро слажемо, сад смо и другарице”, присјећа се она.
Пише поезију и компонује пјесме. Стихове једне љубавне шаље вибером.
“Можете ли ми ту објавити?”, пита, а очи јој играју.
Није лако бити ивин родитељ - она је необично дијете
Мама Снежана каже да није лако бити Ивин родитељ, да је она необично дијете у сваком погледу, да ју је тешко пратити поред свих обавеза које родитељи имају, али да је срећа да она све своје обавезе завршава сама.
“Има нашу сву подршку, љубав и пажњу. Понекад ни не схватамо шта жели од нас, али се трудимо како знамо и умијемо. Иде у цркву, поштује Бога и живи у духу православља”, истиче Снежана.
Ива је рођена на почетку 37. гестацијске недјеље са тјелесном масом од 2.350 грама. У Клиничко-болничком центру Звездара у Београду провела је 12 дана на такозваној топлој подлози.
“Она је пријевремено рођено и дојено дијете. Ех, да ми је тада неко рекао да ће једног дана учествовати у хуманитарној акцији прикупљања новца за отварање банке хуманог млијека...”, срећна је и поносна мајка Снежана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
