Италијан Стефано Адамо о животу у Српској: Бањалука дража од Вјечног града
Бањалука - У граду попут Бањалуке је лакше, љепше и здравије живјети. То је предиван град са богатом историјом, док данашњи живот у Риму више није по мјери човјека. Много ми се више свиђа овдје.
Овако је започео своју причу доцент на Студијском програму за италијански језик и књижевност на Филолошком факултету бањалучког Универзитета Стефано Адамо који је Вјечни град замијенио Градом на Врбасу.
- Постоји једна шала у Риму која гласи: "Ако идеш неким послом на други крај града, поведи и породицу, јер никад не знаш када ћеш се вратити" - наводи Адамо, који се неколико година бавио и новинарством, те напомиње да му једино недостаје културни живот града из кога је дошао.
Адамо је у Српску, након што је докторирао Филозофију на Универзитету у Сијени, дошао 2008. године на позив сународника, који су већ радили у Бањалуци. Те године је покренут и први Студијски програм за италијански језик и књижевност на бањалучком Филолошком факултету.
- Био сам неизмјерно срећан кад су ме позвали и радо сам се одазвао позиву. Свидјела ми се идеја да се преселим у БиХ, државу о којој сам знао врло мало, а која је заправо јако близу Италије - каже овај четрдесетдвогодишњак.
Истиче да је одмах примијетио како су наше културе веома различите када су у питању добре стране док су, када су у питању негативне појаве, РС и Италија исте.
- Када сам дошао у Бањалуку нисам имао много потешкоћа, али ми је папирологија задавала главобоље. Чим сам стигао суочио сам се са апсурдном ситуацијом. Требао сам да отворим рачун у банци, а да бих то урадио тражили су ми радну дозволу. Међутим, да бих је добио требало је да добијем порески број, што нисам могао без банковног рачуна - присјећа се Адамо.
Те и друге потешкоће је ипак, засјенила домаћа храна, која га је одушевила. До сада је испробао сва јела попут ћевапа, сарме и пите, која му је, како каже, постала омиљени оброк.
Адамо се потрудио да научи и српски језик, иако на послу углавном користи италијански и енглески. Према његовим ријечима са граматиком српског се још бори.
- Нормално комуницирам са колегама који не говоре италијански или енглески, али тешко да бих могао говорити граматички исправно - каже овај Италијан додајући да нема онолико прилика колико би хтио да вјежба српски.
Наглашава да српски вокабулар лако памти, јер су бројне ријечи потекле из енглеског, њемачког или француског језика, који он такође говори.
- Лако уочавам и турцизме попут ријечи чаршаф - каже Стефано, који је истакао да нашим студентима одлично иде учење италијанског, иако тешко изговарају дупла слова.
Оно што студентима замјера јесу пасивност и избјегавање расправе са професорима.
- Они углавном само биљеже шта професор прича и набубају градиво за испит, нема критичког размишљања - сматра Адамо додајући да то покушава промијенити.
Промаја
Иако је "промаја" један од феномена који је већини странаца који дођу у РС чудан или смијешан, Стефано Адамо каже да је и ово једна од ствари по којој су наше културе сличне.
Он је испричао да и код Италијана важи правило да не би требало боравити у просторији у којој је више прозора истовремено отворено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
