Инжењер из рогатичког села Добрашина постао фармер рекордер

Сретен Митровић
Инжењер из рогатичког села Добрашина постао фармер рекордер

Рогатица - Младен Витомир из рогатичког села Добрашина до титуле рекордера у производњи млијека на подручју ове општине дошао је захваљујући мукотрпном раду, подршци породице, али и знању које је стекао на факултету.

Витомир, познатији по надимку Баде, по занимању је дипломирани инжењер пољопривреде, смјер сточарство. Овај вриједни домаћин, који се узгојем стоке почео бавити тек кад је отишао у пензију, показао је да за остварење снова никад није касно. Уз подршку супруге Катице кренуо је практично од нуле, а данас слови за једног од најузорнијих пољопривредника у Рогатици.

Као и многи из његове бранше, Баде је до посљедњег рата и у првим поратним годинама радио у државним предузећима. Одласком у пензију због кардиоваскуларних проблема, прије десетак година, није се одрекао свог занимања. Чим му се здравље донекле стабилизовало, полако се враћао раду са стоком, али овај пут на свом имању.

Почео је са узгојем оваца, а љубав према сточарству пренио је и на своје синове. Уложени труд и знање давали су резултате. Постао је један од водећих овчара не само у Рогатици него и знатно шире, па му је припала част да буде предсједник Удружења овчара и козара РС. У међувремену стасали су и његови синови Игор (34), који је економски техничар, и Витомир (32), са дипломом гимназије. Они су пожељели да пођу очевим стопама, али да се преоријентишу на производњу млијека.

- На "кућном савјету" пала је одлука да напустимо овчарство и пређемо на узгој крава. Синови су видјели шансу у производњи млијека, а ја сам их подржао и нисмо се покајали - казао је Баде.

Ипак, нова област сточарства носила је и много неизвјесности и улагања, али је знање било на њиховој страни.

- Упустили смо се у овај посао без ичије помоћи. Да бисмо фарму оваца адаптирали у савремену шталу, морали смо да подигнемо кредит од 35.000 марака, за који плаћамо камату од 7,3 одсто. У новом објекту смо 2014. године смјестили седам крава расе холштајн и започели свој бизнис - прича Баде.

Додаје да су наредне године купили још осам високостеоних грла.

- И опет смо се задужили. Овог пута кредитом од 31.000 марака, али је овај кредит захваљујући подршци пројекта ИФАД-а био знатно повољнији него претходни, потрошачки - казао је Баде.

Данас у њиховој штали, додаје он, има двадесетак крава које из мјесеца у мјесец дају све више млијека. Лани су Витомири предали 86.300 литара млијека, а континуитет у испоруци млијека су наставили и ове године, па су мљекари "Пађени" испоручили 42.254 литра. Да би задовољили стандарде за откуп млијека, Витомири су у потпуности опремили своју фарму.

- Имамо затворени систем за мужу и млијеко које се музе машинама директно се транспортује у лактофриз - казао је Баде.

Када је ријеч о откупљивачу, мљекари "Пађени", Витомири имају само ријечи хвале. Уз то што су уредне платише, они су у неку руку и гаранти код узимања кредита.

- Ово што ми радимо је веома тежак посао у пољопривреди. То је рад нон-стоп 24 часа, 365 дана у години. Међутим, радити се мора. Брат и ја смо сагласни да је ово боље него да радимо код неког другог. На својој фарми зарадимо солидну плату, а нађемо времена и за одмор и излазак са пријатељима - рекао је Игор, док је млађи брат Витомир орао земљу како би засијао сирак од кога ће правити квалитетну силажу за исхрану крава.

Подстицаји

Младен Витомир истиче да им добро дођу субвенције које добијају из државне касе, али проблем представља то што не стижу уредно.

- Нама држава тренутно дугује подстицаје за пет мјесеци, а колико је то новца, најбоље се види по томе што мјесечно предајемо више од 7.000 литара млијека. Проблем је, а ја се усуђујем рећи, и срамота да општина Рогатица као рурална средина, за разлику од многих других у Српској, не издваја ни пола марке за стимулацију пољопривредне производње - казао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана