Инжењер информатике Горана Васиљевић осликава иконе
Оштра Лука - Вјенчање Горане и Борислава Васиљевића у цркви у Оштрој Луци остаће заувијек у памћењу, како младенцима, њиховим породицама и сватовима тако и свештенику цркве Карађорђу, којем је млада након светог чина даровала икону Бијелог анђела, свој ауторски рад.
Лијепо, дирљиво и весело вјенчање захваљујући Горанином гесту употпуњено је несвакидашњим чином, па ће тако овај храм, који је још у изградњи, красити и њена икона.
Горана, која је по занимању инжењер информатике, каже да јој велика жеља била да икону поклони цркви у којој се свом изабранику заклела на вјечну љубав.
Прича да је осликавање икона почело сасвим случајно, кад је тетки која је живјела у Француској пожељела да поклони јединствен дар.
- Колико се сјећам то је било 1996. године. Тако је моја прва икона отишла у Париз. Тада сам почела да их сликам - каже Горана, која љубав према ликовној умјетности гаји од малих ногу.
Њен таленат препознао је и свештеник Живко Ковјенић, који јој је дао благослов.
- Он ми је први дао и нека упутства како то треба да се ради, са молитвом, чисте душе. Тако сам почела себе да градим кроз иконопис. Оцу Бенјамину сам 2004. године на свом крштењу у манастиру Клисина поклонила икону Светог Николе. Он ми је тада понудио да идем у манастир Жича, гдје је организована школа иконописа, али морала сам да учим, јер сам имала тежак испит. Највише жалим што тамо нисам могла отићи - прича Горана, која ни сама не зна број икона и других слика које је поклонила црквама и пријатељима.
Додаје да јој је била жеља да се упише на ликовну академију, али у то вријеме, 1999. године, није је било у Бањалуци него у Требињу и Београду, тако да јој се тај сан није остварио, иако није ни сањала да ће на студије електротехнике, стицајем околности, свакако отићи у Београд.
Љубав ју је одвела на Малту, гдје данас живи.
- Супруга сам упознала 2017. године, када је на годишњем одмору дошао у родне Усорце, а послије неколико мјесеци забављања отишла сам тамо - рекла је Горана и додала да ће њихова срећа ускоро бити још већа, јер очекују принову 1. јануара.
Слободно вријеме на Малти, гдје ради као рачуновођа, употпуњује сликањем.
- Радим пастел, акварел и специфичном техником тачкања, која ме, иако је напорна, веома смирује - завршава своју необичну причу Горана, истичући да ће љубав према сликарству гајити цијелог живота, као што вјерује да ће јој трајати и брак, који је склопљен под симболиком те љубави.
Награде
Горана Васиљевић за себе каже да је умјетничка душа.
- Свирала сам на хармоници, правим накит, сликам на керамици, шијем хаљине, али сликарство је нешто посебно - прича Горана, која је својим умјетничким дјелима освајала и награде, а њен рад стигао је и до Јапана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
