Хуманост у генима: У Српцу цијеле породице добровољни даваоци крви

Дејан Јовичић
Хуманост у генима: У Српцу цијеле породице добровољни даваоци крви

СРБАЦ - Добровољни даваоци крви представљају хероје данашњег времена који дарујући дио себе спасавају људске животе и без обзира на сва медицинска достигнућа ова драгоцјена течност остаје незамјенљив лијек који се не може вјештачки произвести.

Око стотину србачких давалаца редовно учествује у акцијама Црвеног крста на којима се годишње прикупи између 150 и 200 доза крви и од сваке могу да се спасу три живота.

Један од рекордера, не само у Српцу, већ и шире је Владимир Теиновић који је до сада 136 пута даровао течност која живот значи и, како каже, не планира на томе стати.

- Још као средњошколац сам почео даровати крв и ни са једне акције нисам враћен због здравствених разлога. У посљедњем рату сам три пута рањаван, већ сам у инвалидској пензији, али не одустајем да се бар једном годишње не пријавим. Одазивам се и на хитне позиве, као што сам некада спасавао живот једној беби из Лошиња - рекао је Теиновић.

Међу даваоцима су и читаве породице, попут наставнице Основне школе “Вук Караџић” из Ситнеша Хелене Давидовић, која је ову традицију наслиједила од свог оца и пренијела на кћерку која се успјешно бави кошарком.

- Мој отац је почео као војник ЈНА и наставио током живота, а кад је дошао у старосну категорију да више не може да дарује крв то га је веома потресло јер је 116 пута дао крв. Мени је то као дјетету било чудно па сам му рекла, уколико ти више не можеш има ко да настави. Кад год сам у могућности долазим на акције, а и моја старија кћерка Сара је добровољни давалац од тренутка када је напунила 18 година - рекла је Давидовићева.

Она је поручила да нема разлога за страх и да сви који су у могућности треба да се укључе у овај хуман чин и раде на што већем развоју солидарности и заједништва.

- Свака капљица је важна. Тај допринос значи пуно и нема уопште разлога за страх. То је нешто што не боли и не оставља посљедице и зашто не бисте пружили помоћ некоме коме је потребно - истакла је Давидовићева.

Брат и сестра, Славко и Славица Вујић из Српца, који су већ шест пута заједнички учествовали у акцијама давања крви, додају да се осјећају у складу са изреком која гласи: “Ко спаси један живот, као да је спасио цијело човјечанство”.

- Мислим да нема већег испуњења од тога да сте некоме помогли у лијечењу, а можда и продужили живот. Радује ме што се одазива све више радника јавних и приватних фирми и мислим да директори треба да подрже ове акције и свима омогуће слободан дан како би биле што успјешније – рекла је Вујићева.

Позиве Црвеног крста редовно прихватају и ученици Центра средњих школа “Петар Кочић” и чланови Мото клуба “Изгубљени”, а међу најредовнијим даваоцима је и 12 полицијских службеника из Српца.

- Почео сам давати крв током протеклог рата, када је мој ујак био тешко рањен и наставио већ готово 30 година. Даваоци су и моји синови Стефан и Лука, брат Борис и брат од стрица Зоран који су ову течност даровали више од 30 пута. Многе пријатеље смо охрабрили да се укључе, јер нема узвишенијег чина од тога да помогнете другоме у невољи - рекао је Славољуб Жујић, један од тројице србачких полицајаца који су даровали крв више од 50 пута.

За србачке даваоце Црвени крст сваке године организује заједничко дружење у природи, а недавно је и начелник општине Млађан Драгосављевић приредио пријем у знак захвалности за исказану хуманост која је од огромног значаја за цијелу локалну заједницу.

Паркинг

Секретар Црвеног крста Србац Игор Јовичић рекао је да је општина Србац на њихову иницијативу ослободила плаћања паркинга на јавним паркиралиштима у Српцу грађане који су даровали крв 20 и више пута. Он је позвао све даваоце, који то нису учинили, да се јаве у просторије Црвеног крста како би у што краћем року остварили ово право.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана