Храброст и племенитост одлика припадника горских служби широм Српске: Ни минско поље није препрека
БАЊАЛУКА, ФОЧА - Ни пожари, ни сурове зиме, нити поплаве не могу да стану на пут припадницима горских служби спасавања широм Српске, који ризикујући своје животе спасавају грађане који залутају на планини па чак и у минском пољу.
Да би неко постао члан горских служби треба да прође обуке и положи љетни и зимски почетнички курс, а затим љетни и зимски напредни курс. Познавање одређених техника, коришћење различитих техничких справа, спуштање и дизање повријеђеног само су неке од активности када се крене на сурове и ризичне терене.
Начелник Горске службе спасавања станице у Фочи Ненад Иконић за “Глас Српске” објашњава да након обуке слиједи стажирање двије до три године те полагање пред комисијом Горске службе спасавања, након које се добија лиценца и значка. Додаје да се таленти могу препознати још од малих ногу.
- У Фочи имамо пењачки клуб у којем већ препознајемо дјечаке и дјевојчице који имају афинитет да би се бавили овим и полако правимо селекцију. Никога није могуће натјерати да и по 15 сати проведе ходајући да би спасио нечији живот, то је једноставно љубав и начин живота - казао је Иконић.
Како истиче, тренинге одржавају на вјештачкој стијени у зимском периоду, а током љета праве одређене стимулације спасавања повријеђеног са врха Маглића и из котлина и кањона који су се у прошлости показала опасним. Иконић додаје да је овај посао јако ризичан у сваком погледу и колико год били обучени и спремни неке ситуације никада не могу предвидјети.
- Свјесно улазите у ризик да бисте спасили некога или, нажалост, да би извадили тијело настрадалог. Осјећај када пронађете људе живе не може се ријечима описати. Сматрам да је сваком човјеку урођено да помаже - казао је Иконић, који је додао да имају одличну сарадњу са Хеликоптерским сервисом РС, јер гдје год не могу сами интервенисати од њих добију помоћ.
Начелник Горске службе спасавања Републике Српке Миро Калем је рекао да тешко долазе до средстава за одржавање обука.
- Инструктори и све остало се плаћа. Слободно могу рећи да смо у шкрипцу што се тиче и финансија и млађег кадра који је неопходан - казао је Калем, који је и начелник Горске службе спасавања Јахорина.
Како Калем прича, у сјећању му је најдубље остало урезан тренутак када су спасили младића који је прије неколико година на Јахорини параглајдером упао у минско поље, а иако је изгубио обје ноге, остао је жив. Осјећај када су га спасили не може, како каже, да се опише.
- Нас зову када је најгоре и увијек се несебично одазивамо, све акције радимо бесплатно, нисмо ту ради финансијских добити него из хуманости и било би лијепо да се онда и друштво и све институције које могу да помогу мало одговорније понашају према нама - казао је Калем. Да се осим спашавања људских живота горске службе баве и другим активностима попут обезбјеђивања маратона, бициклистичких трка те планинарских акција, потврдио је секретар Горске службе у Бањалуци Срђан Благојевић, који додаје да је атмосфера у тиму једна од најбитнијих ствари те да се спасилац мора посебно пазити.
- У спасавању је јако важно да је спасилац најпречи. Прво спасилац, његов тим па онда унесрећени. Можда звучи сурово, али ако се повриједи спасилац приликом акције, онда смо сви у још већем проблему - казао је Благојевић.
Њежнији пол
Међу припадницима горских служби спасавања има и жена, које чине 20 одсто чланства. Њихове мушке колеге кажу да су без обзира на то што су њежнији пол њихове колегинице подједнако храбре и одважне у свим ситуацијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
