Херцеговачка ганга сјећање на претке
Једно од херцеговачких музичких обиљежја је ганга, један од начина на који се у овом крају пјевају изворне народне пјесме, гдје један пјевач "води", а остали продорним гласовима прате и подржавају пјесму.
У Херцеговини је чути гангу нешто сасвим нормално. А у другим крајевима овакав начин пјевања неријетко изазива чуђење. Потписник ових редова је убијеђен да су многи Новосађани остали затечени када су крајем септембра чланови мушке пјевачке групе Удружења за очување народне пјесме и игре "Сава Владиславић" из Гацка сложно запјевали "Ево браће што умију да чувају традицију".
У трен ока окупили су се и прикључили пјесми Гачани, Требињци, Љубињци, Херцеговци из свих мјеста, колонизовани давних четрдесетих година прошлог вијека у равну Војводину. "Грлено" су пјевали, сјећајући се, на тај начин, старог завичаја, о коме су им старији некада давно причали. Понајбољи у овој народној умјетности су Гачани, чланови Удружења "Сава Владиславић".
- Вјерске свечаности, народни и државни празници обиљежавани су у веома веселом расположењу. Тим поводом играло се коло и пјевало, скоро цијели дан. Били су то празници за очи и душу. Све је блистало од љепоте, народне ношње и младости. Ту су се момци и дјевојке загледали, заљубљивали, а касније и вјенчавали. Пјевало се по групама па су једни друге гангом натпјевавали - прича Лазар Окиљевић, први човјек пјевачке групе из Гацка.
Поред њега, ту су још и Милош Окиљевић, Горан и Урош Вуковић, Ранко, Милимир и Радош Ребић и Миладин Авдаловић.
- Учесници смо бројних манифестација, сијела, као и сабора изворног пјевања. Побједници смо бројних такмичења у Херцеговини и сабора изворног стваралаштва, а посебно нам је задовољство што смо представљали Републику Српску на Данима РС у Зрењанину - каже Окиљевић.
Причају, кад је неки странац први пут присуствовао овим свечаностима, није му било јасно шта значи ово надвикивање код ганге. Када су му објаснили начин изражавања осјећања оваквим пјевањем, он је одговорио да му се чини да овдје један пјева, а десет њих му се ругају. За вријеме Аустрије један музичар је покушао да запише гангу, али му се перо поломило.
Када би Херцеговце знатижељници питали: "Па како ви то тако јако, а опет ритмично и лијепо пјевате", они би одговарали: "Најприје се загрлимо, искривимо вратове и запнемо из петних жила. Чини нам се да дођемо у утробу земље." А онда из прадубине, понорнице захуче и из њих крене до неба страшна грлена јека.
- Вјерујте да наша пјесма није уопште једноставна. Треба сложити гласове. Кад главни пјевач започне пјесму гласом снажних грлених вибрација и јасних ријечи, онда други глас најприје преузима пјесму, а потом заједно са осталима прати главног певача. Гангу је тешко схватити некоме ко није Херцеговац. Она се може схватити само "изнутра", путем, то слободно могу рећи, неке тајанствене везе са нашим прецима. У њој се испољава неприкосновена слобода чији је израз дат у громогласности. Наша пјесма је наша слобода - са осмијехом прича Окиљевић.
За вјежбање и припрему, каже, не треба много, само мало времена и доброг расположења. Када снијег прекрије цијело Гацко, од Чемерна до Степена, а вуци почну да завијају херцеговачким "леденицама", Херцеговци пјесмом чувају традицију и лијепу народну умјетност.
Јер човјек може да пјева само кад је срећан и слободан. А пјесма је слобода.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
