Хан Пијеск: Све им фали осим попа и поштара
Хан Пијесак - Некада је све врвјело од живота, фабрике су радиле пуном паром, а данас немамо ни трафику, док о развијеној индустрији и пуним школама можемо само да сањамо.
Овако причају мјештани Хан Пијеска, у којем се због тешких услова живота број становника из године у годину смањује.
- Недостаје нам свега, осим попа и поштара - каже један од мјештана помало у шали.
Његова суграђанка Бранка Митровић прича да је све почело за вријеме рата, од када ова планинска општина само пропада.
- Фабрике су затворене, млади побјегли, а становништво остарјело. Да несрећа буде већа, раширила се прича да је Хан Пијесак заражен осиромашеним уранијумом - прича она.
Фабрика текстилне индустрије "Јасна" је угашена, а исту судбину доживјела је и дрвна индустрија "Плинско", као и некадашњи градски хотел. Још се држи Клаоница и фабрика за прераду меса, али и њена будућност је неизвјесна јер су у губицима. Раде једино Шумско газдинство "Височник", општинска администрација и неколико радњи.
- Код нас је мање-више на све стављен катанац или је пред затварањем. Хотел је послије приватизације постао легло заразе препуно паса луталица. Имамо једну апотеку у којој су лијекови и до два пута скупљи него у околним општинама Сокоцу и Власеници. Књижаре су затворене, обућу нит' имамо гдје купити, нит' поправити - казује Митровићева.
Недавно је затворена и посљедња трафика јер власници нису могли зарадити ни за струју, а камоли за доприносе и плату.
Шездесетогодишња Роса Боровина на бироу је 15 година. Она и супруг живе од 300 марака његове пензије. Каже да би сутра отишла из Хан Пијеска, само да је млађа.
- Жао ми је младих. Факултетлије цијепају дрва, моле по пиланама за дневницу. Мој син је аутомеханичар и морао је отићи у Бијељину јер овдје посла нема - каже Боровина.
Додаје да је тежак живот међу планинама.
- На овој несрећној земљи ништа осим кромпира, лука и мркве не успијева. Остала само гола сиротиња - казује Боровина.
Да становницима Хан Пијеска није нимало лако тврди и први човјек општине Љубивоје Шупић.
- Живот у РС је тежак свугдје, а код нас за још неколико скала тежи. Незапосленост је огромна. Од 4.000 становника ради једва њих 1.000, а пензионера има око 8.000. Индустрија и туризам су замрли. Имамо само шуму која се експлоатише нерационално и без икаквих контрола - каже Шупић.
Према његовим ријечима, млади махом остају у градовима у којима студирају, највише у Бањалуци и по Србији.
- У основној школи имамо само 129 ђака, а прије неколико година било их је више од 400 - казује Шупић и додаје да очекује већу подршку Владе РС.
Школа пред гашењем
Живот у Хан Пијеску није лак ни средњошколцима. Након завршетка основне школе немају избора за наставак школовања. Гимназија је све што им се нуди. Они који маштају да буду фризери, економисти, трговци, аутомеханичари... морају на аутобус пут Власенице и Сокоца.
- Наша Гимназија је била једна од најпознатијих у бившој Југославији, али због смањења броја ученика готово да смо дошли до затварања. Сада радимо као подручно одјељење соколачке гимназије и имамо по једно одјељење у сваком разреду - кажу у школи и додају да су раније ученици могли да уписују и трогодишње занате.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
