Група од 76 невесињаца ходочастила под Острог

Срна
Група од 76 невесињаца ходочастила под Острог

Невесиње - Група од 76 ходочасника из Невесиња ходочастила је пјешке у манастир Острог, гдје су се поклонили моштима Светог Василија Острошког поводом данашњег великог празника посвећног овом светитељу.

Невесињци су под Острог отишли седми пут, а ове године били су најбројнија група која је стигла пјешке у најзначајнији центар вјерског ходочашћа на овим просторима.


Вођа пута Милан Кандић из Невесиња каже да је група пјешачила 170 километара у три етапе. Прву ноћ су спавали у Гацку у парохијском дому, другу на Голији "под ведрим небом" и трећу под Острогом.

"Под Острог смо стигли синоћ, поклонили се моштима Светог Василија Острошког и били на поноћној литургији. Имали смо величанствен дочек од народа који је тамо већ био и дуги аплауз који нас је дирнуо. Неки од нас су плакали. То се не може описати", рекао је Кандић Срни.

Он је додао да је 2011. године трчао од Невесиња до Острога и да му је од тада била жеља да Невесињце организовано поведе на поклоничко путовање пјешке.

Уз Кандића, вођа пута био је Огњен Шмркић, а техничку помоћ пружили су им Саша Ивановић и Дајана Комлен.

"Било је величанствено ово доживјети и бити дио поклоничког путовања", навела је Комленова.

Српска православна црква данас слави празник Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог у Црној Гори, а који је мјесто ходочашћа за вјернике свих религија.

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи у Поповом пољу у Херцеговини, одакле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, гдје се замонашио и започео живот подвижника.

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живио је у манастиру Тврдошу, служећи православној вјери и чувајући своје вјернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије је преселио у манастир Острог, гдје је наставио подвижнички живот. Умро је 1671. године, а због својих исцјелитељских моћи проглашен је за свеца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана