Грујичић: Највише уложено у инфраструктуру

“Средства Србије од три милиона евра била су обезбијеђена прије мог избора за начелника, а реализовали смо их посредством УНДП-а. Изградили смо планирано савремено дјечије обданиште и производне хале. Реконструисана је главна саобраћајница и изграђена два кружна тока, а приликом уређења главне улице урађена је кишна канализација”, прецизирао је Грујичић.

Он је истакао да је по преузимању дужности са сарадницима ревидирао ранији план утрошка поклоњених средстава Србије.

“Одлучили смо да смањимо планирани капацитет обданишта са 250 на 150 мјеста, као и да није неопходна изградња моста преко залива Оштрика на Перућачком језеру. Новац смо усмјерили у трасирање и изградњу више локалних путева, као и четири километра тротоара у Скеланима и Сребреници, те уређење спортских терена у Сребреници”, појаснио је Грујичић.

Према његовим ријечима, промјена плана утрошка средстава показала се као оправдана јер обданиште има већи капацитет од потреба - попуњено је 120 од 150 мјеста, а умјесто моста на Оштрици, који би користили само риболовци, изграђени су много потребнији тротоари, игралишта и локални путеви.

Грујичић истиче да је након реализације пројеката за које је Србија поклонила три милиона евра од предсједника Александра Вучића тражио још милион евра за куповину производне хале у Поточарима ради покретања производње намјештаја, а заинтересовани послодавац је обећао да ће запослити 300 људи.

“То није било предизборно обећање, али смо добили тражени милион евра од Србије. Купили смо објекте и замијенили кровове, али производња намјештаја није покренута јер је потенцијални послодавац тражио још четири милиона КМ подстицаја, па смо од тог аранжмана одустали. У међувремену су се појавила три нова заинтересована субјекта за покретање производње у тим халама и запошљавање 60 радника”, наводи Грујичић.

У једној од хала почела је да ради фирма “Тим”, која се бави прерадом и паковањем дрвета за огрев, док преостале двије још нису заживјеле.

“На другој хали снијег је прошле зиме провалио кров и ради се на санирању, након чега ће и у њој бити покренут рад, а за трећу халу треба обезбиједити прикључак електричне енергије да би почеле припреме и за почетак производње”, рекао је Грујичић.

Грађени путеви у свим мјесним заједницама

Како је и обећавао у предизборној кампањи, Грујичић каже да је у претходне двије и по године изграђено више инфраструктурних објеката, међу којима највише локалних путева у свим мјесним заједницама ове општине.

“У свакој мјесној заједници асфалтирали смо по који километар, а у некима и више локалних путева користећи средства Владе Републике Српске, Федерације БиХ и Савјета министара. Пробили смо трасе и насули путеве за неколико села и заселака који никада нису имали путеве за долазак аутомобилом”, појашњава Грујичић.

Он истиче да је средствима из општинског буџета санирано и изграђено око 150 километара сеоских макадамских путева.

“Тиме је реализовано обећање да ћемо створити услове за путно повезивање свих сребреничких села са општинским центром”, тврди Грујичић.

Према његовим ријечима, општина је обезбиједила средства за изградњу високо и нисконапонске мреже за електрификацију села Гођевићи и финансирала више појединачних прикључака на електромрежу за домаћинства чије су куће удаљене од села.

Грујичић каже да је општина пружала подршку и финансијску помоћ за оспособљавање и изградњу више сеоских водовода.

Приоритет - отварање радних мјеста и запошљавање

Приликом кандидовања за начелника општине Грујичић је најављивао да ће омогућити отварање производних погона и радних мјеста, што треба да заустави одлив становништва.

Становништво се и даље одсељава из Сребренице, а велики број младих због немогућности запошљавања одлази на Малту и у друге земље. Многи се одлучују и за рад на крузерима, а неки су чак и у Легији странаца у Француској.

До најављиваног оживљавања рада Бање “Губер” није дошло, као ни до куповине бивше фабрике “Ферос”, јер општина није имала 650.000 КМ.

Грујичић је навео да је ову фабрику купила Исламска заједница, али је продаја поништена због неких процедуралних пропуста.

“Нисмо имали 650.000 КМ да купимо жФеросж, међутим та продаја је поништена. Средствима Србије изградили смо објекат у којем је отворен погон жЕкономик групаж, који успјешно послује и производи грађевинске контејнере са 35 запослених и тенденцијом повећања обима производње и броја запослених. То је позитиван примјер”, истакао је Грујичић.

Он наводи да је, нажалост, било много лажних потенцијалних инвеститора, који су жељели да добију средства за покретање рада, а онда напусте ово мјесто као многи прије њих претходних година. Због тога није дошло до најављиване производње ЛЕД сијалица, обуће, дрвне производње, трикотаже, отварања мљекаре.

“У претходне двије године у Сребреници је регистровано пет или шест нових фирми које раде, али је рад прекинула и фабрика за производњу пелета, као и текстилни погон у Скеланима, те више занатских и услужних радњи и угоститељских објеката. Није оживљен ни рад новоизграђене фабрике за прераду кромпира”, прецизирао је Грујичић.

Говорећи о привредном опоравку и развоју Сребренице, Грујичић истиче да је запошљавање приоритет у раду општинског руководства, иако немају средстава за подстицаје као у претходном периоду када је у Сребреници дјеловала канцеларија УНДП-а.

Он наводи да је у Сребреници, након краћег застоја, поново почео са радом новотворени конфекцијски погон, са мањим бројем радника, јер је седам радница напустило ту фирму, због почетних проблема и несналажења послодавца.

Умјесто 30, сада раде 23 раднице, добијена је подршка Завода за запошљавање Републике Српске и тај погон наставља производњу.

Грујичић поручује да су при крају активности у вези са покретањем рада каменолома за експлоатацију дацита, да је добио увјеравање амбасадора Азербејџана у БиХ Елдара Хасанова да ће нови менаџмент ускоро покренути рад фабрике за прераду кромпира са 30 запослених, чија изградња је финансирана средствима инвеститора из те земље, те да ће бити покренута прерада и другог поврћа у тој фабрици.

“Очекујемо да стручњаци из Министарства здравља Републике Српске дају оцјену да бившу болницу у Сребреници претворимо у специјалну установу за лијечење водом Губера, а смјештајне капацитете бисмо градили. Планирали смо издвојити 800.000 КМ кредитних средстава за ту намјену да би поново заживио здравствени туризам у овом мјесту, што би омогућило развој и враћање живота овој општини”, сматра сребренички начелник.

Он је рекао да је посебна пажња посвећена и знатна средства уложена у подстицај развоју пољопривреде.

“Издвојићу само инсталисање девет станица противградне заштите и почетак изградње система за наводњавање пољопривредних површина уз Дрину у ширем рејону Скелана. За ту намјену ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, Свјетска банка и општина издвојити осам милиона марака и градиће се у три фазе, што није било најављено у предизборном програму”, нагласио је Грујичић.

Од буџетског суфицита до дефицита

Приликом преузимања дужности општина је била у суфициту од три милиона КМ добијених од Србије. Након двије године општина је пола милиона у дефициту и донесена је одлука да се подигне кредит од 2,5 милиона КМ.

До најављиваног повећања буџета није дошло.

“Изворни приходи општине су минимални јер су грађани навикнути деценијама да им општина и донатори све финансирају, а да ништа не плаћају. Те навике се морају промијенити и свако да измирује законске обавезе. Имали смо обећање Владе Српске да ће омогућити Сребреници већи поврат средстава од наплате кориштења природних ресурса са њеног подручја, али то нисмо реализовали. Донација је све мање и морамо се окренути наплати законских прихода у наредном периоду. Праксу да нико ништа не плаћа морамо прекинути”, поручио је Грујичић.

Он је најављивао знатно повећање средстава за студентске стипендије и образовање, али то је изостало. Студентске стипендије од 300 до 500 КМ годишње по студенту су најниже у Српској и исплата касни.

“Нисмо успјели испунити то обећање због великог притиска на буџет и обавеза. Смањили смо огромне трошкове за превоз ученика за 100.000 КМ, али нисмо повећали средства за стипендије. Морамо побољшати наплату изворних прихода да бисмо могли издвојити више за стипендирање и за младе”, навео је Грујичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.