Грахово: Постојбина православља, јунака и историје

Срна
Foto: Срна

Босанско Грахово, западнокрајишка општина уз саму границу са Хрватском, свједочи о вјековном постојању православља у овом дијелу БиХ

Подручје Босанског Грахова било је насељено још од праисторије, а у прилог томе свједочи локалитет Градина, гдје су вршена археолошка испитивања и пронађене праисторијске посуде, предмети из римског доба, као и остаци зидова средњовјековног града.

На узвишењу Градина до доласка Турака је, према предању, постојао древни православни манастир који су сазидали монаси из Далмације.



Парох граховски презвитер Савко Плавшић прича да је, према народном предању, манастир саграђен на мјесту гдје се некад налазио римски град и да је био у животу до доласка Турака.

"Њиховим доласком, калуђери су растјерани, а манастир порушен", рекао је свештеник Плавшић.

Касније су, како наводи, православни хришћани сазидали црквицу која је била у богослужбеној употреби до средине друге половине 19. вијека.

"Због доброг положаја на коме се црква налазила, Турци су је утврђујући се за одбрану од српских устаника 1874. године претворили у редифску касарну и око ње направили шанчеве да би је двије године касније приликом боја на Грахово, запалили и порушили", каже свештеник Плавшић.

Он подсјећа да је црква обновљена 1880. године, али није била дуго у употреби пошто је опет пострадала, односно оштећена од удара грома.

У периоду од 1905. до 1925. године богослужења су се обављала у црквеној брвнари смјештеној испод села Угарци.

Садашњи храм Светих апостола Петра и Павла, каже, саграђен је 1925. године на малом узвишењу у непосредној близини данашњег центра Грахова, а освештао га је Свети свештеномученик Петар Зимоњић, тадашњи митрополит дабробосански.

Парох граховски наводи да је овај храм дјелимично страдао током и послије Другог свјетског рата, а обновљен је тек шездесетих година прошлог вијека.

Црква је девастирана крајем посљедњег рата, а обнављана је 2007. године.

Прије мјесец дана, каже, почела је санација дијела крова и обнова фасаде на храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову, што је, како оцјењује, доказ да је вјера основ за живот човјека.



"Послије ових радова потребно је реновирати унутрашње зидове који су оштећени од воде и влаге, окречити као и обновити под. Радови су тренутно стали због лоших временских услова и недостатка средстава. Ако Бог да на прољеће се наставља са обновом", каже свештеник Плавшић и позива људе доброг срца да се укључе у обнову овог храма.



Плавшић је навео да се данас живи у тешким временима пуним искушења, али да је најљепше у Крајини, на свом огњишту.

"Православље је важно у животу сваког човјека, а поготово на овим мученичким подручјима Крајине, гдје треба да будемо достојни предака", каже свештеник Плавшић.

Он је поручио да не треба посустајати, да љубав према Богу треба да буде на првом мјесту и да ће се Господ за остало побринути.

Из Босанског Грахова потичу Гаврило Принцип, прота Војислав Билбија, светитељ Милош /Билбија/, фудбалер Милан Боровница, али и многи други који су свијетом пронијели име ове општине.

Живот у овој малој западнокрајишкој општини данас споро тече, чека се обнова инфраструктуре, отварање радних мјеста, борба је за опстанак и останак. Срби повратници су своји на своме, храбри и пркосни баш као што су планине Динара и Шатор - стамене и горде. 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана