Гатачко говедо лична карта општине

Милош Васиљевић
Гатачко говедо лична карта општине

БАЊАЛУКА - Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, кроз пројекат генотипизације гатачког говеда, настоји да заштити и спасе ову расу од изумирања, а са терена су до сада узели 450 узорака и увјерили се у значај те аутохтоне врсте не само за општину Гацко већ за сточарство Српске.

Гатачко говедо је лична карта ове мале општине и чини окосницу пољопривреде, прије свега сточарства. Ресорно министарство финансирало је анализу 350 грла, док је општина издвојила новац за стотину говеда.

Научни сарадник у Институту за генетичке ресурсе Јелена Никитовић нагласила је за “Глас Српске” да је очување генетичких ресурса залог за будућност. План је, каже она, да 5.000 грла буде генотипизовано.

- На узорку који смо већ анализирали, веома мали број је са потенцијално чистим генима гатачког говеда, али очекујемо да ће бити довољно да би се могло спасти. Радом на терену, али и у лабораторији добили смо јединке које ће бити под посебним надзором, посебно када је у питању даље размножавање - рекла је Никитовићева.

Кроз овај пројекат спојена је пракса и наука, укључени су и сарадници из других институција, а све с циљем заштите гатачког говеда које је, заједно са другим аутохтоним расама, богатство Српске и као такво заслужује да му буде посвећена посебна пажња у погледу очувања.

- Људи који држе говеда окренули су се преживљавању и некој бољој рачуници. Упливале су комерцијалне расе које су потискивале ову аутохтону, па смо дошли до стања какво сада имамо. Гатачко говедо је живи споменик којем треба да се посвети посебна пажња како у погледу очувања, тако и у погледу промоције. Све ово је циљ и мисија Института који реализује пројекат генотипизације гатачког говеда - казала је Никитовићева и додала да би све ово било немогуће без подршке општине Гацко и локалне Земљорадничке задруге заједно са Министарством пољопривреде.

Инжењер пољопривреде Душан Андријашевић, запослен у локалној Земљорадничкој задрузи, највише је радио на терену. За “Глас” је рекао да је гатачко говедо од непроцјењивог значаја за ову општину, али и сусједне, те да представља својеврсно благо, а радује га чињеница да се све више пажње посвећује заштити и генотипизацији.

- Упаљен је црвени аларм за спас гатачког говеда. Узели смо нових 50 узорака на терену. Сада очекујемо резултат, да нам покаже колико ће бити потенцијално аутохтоних грла. Уз  женке, нашли смо и бикове аутохтоног грла, што нас посебно радује због размножавања - рекао је Андријашевић. 

Нагласио је да је сада циљ системско размножавање како би сачули гатачко говедо, које представља културно-историјско благо овог краја.

- Пољопривредници са великом пажњом и љубављу узгајају ову расу. Гатачко говедо на овом простору егзистира више од 130 година и то у отежаним условима бављења пољопривредом на више од хиљаду метара надморске висине, а општина Гацко од овога може имати и велику туристичку и пољопривредну корист - додао је Андријашевић.

Укрштање

Гатачко говедо потиче још из времена Аустроугарске. Од тада па до данас никад није напустило ово брдско подручје Херцеговине.

У том периоду долази до укрштања домаће краве буше са аустријским расама говеда и створено је гатачко говедо. Осим Гацка, говедо се може наћи и у Билећи, Невесињу, Љубињу, те у једном дијелу Калиновика. Ријеч је о издржљивој раси, карактеристичне сиве боје чији је животни вијек у просјеку између 15 и 17 година. Једно гатачко говедо у просјеку годишње даје од 3.600 до 4.500 литара млијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана