Фејсбук их спојио након 22 године
Приједор - Приједорчанка Весна Марић првих прољећних дана кренуће у далеку Бјелорусију гдје ће посјетити Олгу Лагутенок, којој је 1991, као десетогодишњој дјевојчици, била друга мајка у оквиру програма рехабилитације дјеце погођене чернобиљском катастрофом.
Олга Лагутенок је те 1991. године заједно са још 175 бјелоруске дјеце и 15 васпитача дошла у Приједор, гдје су у приматељским породицама боравили један мјесец.
Весна каже да је са својом Олгом остала у контакту четири године послије њеног боравка у Приједору, а од 1995. до 2012. године једна о другој нису чуле ни гласа.
- Техника чини чуда и дуго сам размишљала како да поново успоставимо контакт. Захваљујући "Фејсбуку" обратила сам се свима који су у адреси имали Славгород у којем је живјела и Олга. Тако сам пронашла једног Павела којем није било тешко тражити Олгу на њеној некадашњој адреси, а потом и даље. Тако смо од љета прошле године поново у контакту - рекла је Марићева.
Присјећа се да је путем медија и те давне 1991. године сазнала да ће Београд примити дјецу која су била погођена чернобиљском трагедијом.
- Сцена је била страшна, у непознату средину су дошли послије три дана непрекидног путовања. Наша дјевојчица била је као голупчић, преплашена. Имала је црвену јакницу, свезану конопцем, сјећам се и црвених патика с тешким ђоном, имала је и дугу косицу. Кад сам је привила уз себе, осјећала сам се као да сам тог момента родила своје дијете - сјећа се Весна са сузама у очима.
Каже да је имала намјеру да ту дјевојчицу усвоји, иако је већ мајка двоје дјеце, али је сазнала да су малишани овдје боравили на оправку мјесец и да усвајање није било планирано.
Олга је имала пет година када се десила трагедија у Чернобиљу, неких 300 километара ваздушном линијом од њеног родног града, и остао јој је страх од свега што се односи на земљу у којој је рођена.
- Заплакала је само кад смо јој сервирали кромпир за вечеру. Родитељима је рекла да је у кући на спрат, да породица која је удомила има аутомобил и телевизор у боји. Чини ми се да ниједно дијете није било као наша Оља, прави мали анђео - свједочи Весна.
Олга Лугатенок данас је млада жена са кћерком од 12 и сином од двије године. И супруг и она су запослени, али је она тренутно на породиљском одсуству које у Бјелорусији траје три године.
- У контакту смо и преко "Фејсбука" и преко скајпа. Често разговарам и са њеним родитељима, који су пензионери, као и са њеном пријатељицом Виталином Дмитријевом, која је такође била прихваћена у једној приједорској породици. Добро се разумијемо, јер сам ја научила руски језик, али када нешто не знам, онда пишемо - истиче Марићева.
Весна је од Олге недавно добила позивно писмо које је предала бјелоруској амбасади у Београду од које очекује издавање визе за свој седмодневни боравак у Славгороду, гдје ће послије готово 22 године поново видјети дјевојчицу којој је једном била мајка.
Домаћини
Свим гостима одмах по доласку рађени су лабораторијске претраге и љекарски прегледи, исто као и пред одлазак.
- Разлика је била више него очигледна, јер су се тај мјесец сви квалитетно хранили, опоравили и одморили, а приређена су им дружења, излети и забаве - рекла је Марићева, додајући да су приматељске породице биле свих нација.
- Без обзира на имовинско стање, сва дјеца кући су се вратила са новом одјећом, обућом и златним накитом. Толико смо се везали за то дијете да је још дуго послије њеног одласка свака наша прича о њој завршавала у сузама - наводи Марићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
