Фарма “Гвозно” у Калиновику примјер успјешне говедарске производње: Нетакнута природа рецепт за здраво месо

Сретен Митровић
Foto: С.Митровић

КАЛИНОВИК - Иако се налази на надморској висини изнад 1.200 метара, у дијелу општине Калиновик у коме скоро да и нема ораница, али ни становника, фарма “Гвозно” успјешно послује од 2014. године када су по први пут ту стигла до тада за тај крај непозната пасмина говеда из Чешке.

Директор ове пољопривредне задруге Миљан Велетић каже да су хтјели да се издвоје од осталих произвођача и у том смислу прије три године ступили су у процес сертификације органске производње и добили тај важан докуменат.

- Жеља нам је да се што чвршће, у обостраном интересу, повежемо са локалним и угоститељима на ширем подручју те да на тај начин што брже наш основни производ - квалитетно и надасве здраво говеђе месо дође до крајњег потрошача - прича Велетић.

С тим циљем, додаје, већ су остварили комуникацију са више реномираних угоститеља из Требиња, Бањалуке, Источног Сарајева и других локалних заједница ради пласмана меса од животиња које пасу чисту планинску траву најмање седам мјесеци током године, пију воду са незагађених планинских извора и дишу свјеж и чист ваздух.

- Ријеч је о говеду скромних захтјева у исхрани. Основа је сијено са природних ливада уз минимум концентрованог дијела оброка кога ми обезбјеђујемо сијањем зоби на оближњем Гвозно пољу и њим прихрањујемо тек отељене краве и младу телад - наглашава Велетић.

Фарма “Гвозно”, каже он, тренутно располаже са око 150 грла у веома доброј кондицији, а њихов циљ је 180 грла са најмање двије трећине приплодних крава и бикова.

Ова пољопривредна задруга, која постоји од јануара 2014. године, настала је из пројекта “Чешка БиХ” намијењен унапређењу говедарске производње по систему “крава - теле” кроз узгој грла која су увезена из Чешке.

- Абердин ангус пасмина била је непознато говече у нашим крајевима. Од добијених грла из Чешке формирали смо задругу “Гвозно” у околини Калиновика као изразито брдско-планинског подручја. Након изненађујуће брзе аклиматизације и адаптације говеда, потез се показао добрим - прича предсједник Скупштине задруге “Гвозно” Грујица Вицо.

Потврђује да је ријеч о скромној, али економски исплативој пасмини говеда којој посебно одговарају климатски услови од 1.200 до 1.500 метара надморске висине.

- То се посебно види у систему “крава - теле” гдје су краве задужене да својим млијеком отхране теле до седам мјесеци када оно достиже солидну и висину и тежину и може ићи у даљи тов и касније на тржиште или у узгој и приплод у оквиру матичне фарме или у друге фарме које су све заинтересованије за узгој ове пасмине - објашњава Вицо.  

Дигитализација и у штали

Иако задруга “Гвозно” дјелује у изразито руралном подручју, запослени на фарми улажу велике напоре у процес дигитализације. Схвативши да такве иновације могу бити од велике користи, уз остало, уведен је видео-надзор чак и у штали, а контрола расвјете и даноноћни увид у стање у објекту може се вршити и уз помоћ мобилног телефона са било ког мјеста.

- Ту су и разни сензори за контролу нивоа воде и метеоролошких услова. Истовремено, на грлима се налазе савремени уређаји преко којих се прати њихова позиција док су на паши, а знају да одлутају и по неколико километара од штале - каже Грујица Вицо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана