Етно-чарапе са дервентским мотиви шетају свијетом

Јасна Драгојевић
Етно-чарапе са дервентским мотиви шетају свијетом

Дервента - Вунене чарапе украшене традиционалним дервентским мотивима, међу којима су неке шаре старе више од седам деценија, већ на првом "ходу" по свијету заинтересовале су велики број љубитеља традиције.

Својом аутентичношћу нису оставиле равнодушним бројне посјетиоце сајмова у Санкт Петербургу и Тел Авиву, а у наредном периоду красиће и друге штандове Туристичке организације РС (ТОРС) и Бањалуке на сајмовима широм Европе.

Шаране чарапе које су ручно израђивале вриједне и маштовите плетиље некада су биле дио свечане народне ношње Дервенћана. На њима се налазе занимљиви мотиви попут цвјетова, гранчица и разних геометријских облика.

Свјетлост дана поново су угледале захваљујући Кати Ступар, која годинама израђује рукотворине. Она је казала да је ове јединствене чарапе, које су биле ријетке и у времену када су настале, почела да израђује по узору који је чувала породица Остоје Мандића из Осојаца.

- Чарапе су рад моје мајке Анђе, а пронашао сам их у њеном сандуку за народну ношњу, у кијеру. Ту је моја мајка држала и рубине, прегачу и друге дијелове ношње. Све је, нажалост, уништено, осим чарапа, које такође нису у најбољем стању. Желио сам да се сачува традиција, па сам замолио  Кату Ступар и Раденку Лукић да направе идентичне - рекао је Мандић.

Додао је да их је његова мајка највјероватније исплела 1950. године и носила као дјевојка, али само у свечаним приликама, те да је народну ношњу носила до 1969. године.

Колико овакве чарапе, које иду до кољена, захтијевају труда и рада, због употребе разних боја вуне, испричала је Ступарева.

- За израду је потребна танка и квалитетна вуна коју је тешко набавити. Прве чарапе сам исплела прије годину и по, а да исплетем једне, требају ми три дана. Ријеч је о заиста ријетком и занимљивом примјерку, са сачуваним изворним мотивима - рекла је Ступарева.

Како би чарапе што више личиле на оригиналне, Ступарева планира да ангажује жену која ће да чешља и испреда што тању вуну. Свјесни вриједности овог насљеђа, у Туристичкој организацији општине Дервента задовољни су што је њихов рад на проналажењу различитих етно-мотива препознао ТОРС и одлучио да их презентује широј јавности.

- С обзиром на то да је ријеч о веома занимљивом, лијепом и прије свега за народно насљеђе вриједном примјерку, одлучили смо да буду израђене и презентоване реплике. Треба нагласити да су такве чарапе и прије 70 година биле веома ријетке, а њихова је израда захтијевала велику спретност "радиља" - рекао је директор Туристичке организације општине Дервента Дамир Кљајић.

Умјетничко дјело

Из Туристичке организације Републике Српске (ТОРС) кажу да су чарапе до сада добиле много похвала, због чега ће се потрудити да овај рад пошаљу и на такмичења.

- Одлучили смо се да наградимо и Туристичку организацију из Дервенте и госпођу Кату Ступар за мукотрпан и истраживачки ра­д, те да представимо то право умјетничко дјело. Гдје смо се год појавили, сви су рекли да су фасцинантне и када их погледате, љепота се упија у око - рекла је директорица ТОРС-а Нада Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана