Епархија зворничко-тузланска: Архив и библиотека велико богатство историјске грађе

СТАРИ ЧАСОПИСИ, СЕРИЈСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ, ИЗДАЊА НА РУСКОСЛОВЕНСКОМ...

“У фонду србуља налази се 19 књига старог српског штампарства, пет рукописа и четири рукописна фрагмента, а фонд је датиран у период од 15. до 17. вијека”, прецизира за Срну ђакон Бранислав Недић из Архива Епархије зворничко-тузланске. Он истиче да се у овом фонду налазе веома ријетки примјерци, попут прве српске штампане књиге “Октоих првогласник” (штампан на Цетињу 1494. године у штампарији Црнојевића), затим “Гораждански служабник” (штампан 1519/20. Године), као и многа издања штампара међу којим су Божидар и Вићенцо Вуковић, те Јеролим Загуровић.

“Фонд рускословенске књиге садржи многа московска, кијевска и српска издања штампана на рускословенском језику, а датира од средине 17. до краја 19. вијека”, каже Недић. У фонду старих серијских публикација налази се 4.500 примјерака часописа који су излазили у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Ту су часописи попут “Дабробосанког источника”, “Босанске виле”, “Календара Бошњак”, “Гласника Земаљске владе” и “Гласника Земаљског музеја”. Фондови епархијског Архива датирају од друге половине 19. вијека.

Подијељени су на збирке старих матичних и административних књига епархијске управе и парохија Епархије зворничко-тузланске, те документе епархијске управе, Црквеног суда и црквених општина и старих фотографија.

ДОКУМЕНТИ О ПРАВОСЛАВНОМ СТАНОВИШТВУ И ПОРИЈЕКЛУ ПОРОДИЦА

Један од најважнијих фондова Архива јесте фонд архивских књига. “Овај фонд формиран је од матичних књига, домовника и других регистара из парохија и манастира Епархије зворничко-тузланске, које су након аустроугарске окупације имале обавезу вођења црквене администрације.

Ту су и дјеловодни протоколи и регистри митрополита и епископа зворничко-тузланских, Епархијског црквеног суда и управних тијела”, објашњава Недић. У овом фонду, међу многим књигама из парохија и црквених општина Епархије зворничко-тузланске, најстарије су матичне књиге рођених, вјенчаних и умрлих из Тузле које датирају од 1862. године.

“Значајни су свакако и домовници (пописи православних домаћинстава и њихових чланова у оквиру једне парохије) који обухватају временски период друге половине 19. и читав 20. вијек и дају нам драгоцјене податаке, углавном изгубљене из памћења многих породица, а аутентично свједоче о њиховом породичном поријеклу”, наводи Недић за Срну.

Уруџбени записници, протоколи и регистри епархијске управе, парохија и црквеног суда представљају изворе првог реда и имају велики историјски значај будући да пружају увид у црквени живот Епархије, као и демографску и социјалну слику њеног становништва.

“Можемо са поносом истаћи да је ова збирка веома актуелна и да епархијски Архив свакодневно посјећује велики број научних радника, као и многи други млади људи који истражују своје поријекло и кретање њихових породица у прошлости”, каже Недић.

Архивску грађу чине лични и породични фондови и збирке, као што је збирка Петра Н. Јовановића, тузланског свештеника и дугогодишњег члана Епархијског црквеног суда, који је годинама сакупљао и у насљеђе оставио драгоцјене списе о историји Епархије и њених парохија и манастира.

Ту је и фонд Никифора Тодића, угледног тузланског правника, који је као гимназијалац заједно са многим младим Тузлацима био осуђен након Сарајевског атентата 1914.године.

СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ СВЈЕДОЧЕ О ДУШТВЕНОМ И СОЦИЈАЛНОМ СТАЊУ СТАНОВИШТВА

Кроз фонд старих фотографија од 19. до 20. вијека могуће је пратити многе важне догађаје из живота Епархије и парохија, као што су посјете патријараха и других значајних личности, архијерејска богослужења, славе парохијских храмова и манастира и други важни догађаји из живота цркве.

Садржај цјелокупне архивске грађе која се чува у овом архиву је од великог културног, националног, духовног и историјског значаја, будући да свједочи о прошлости Епархије.

“Увидом у грађу можемо се упознати о друштвеном и социјалном стању народа пред и током аустроугарске окупације и његовој борби за очување националне и духовне свјести. Значајан дио парохијских архива страдао је током Другог свјетског рата, будући да је Епархија зворничко-тузланска улазила у састав такозване Независне Државе Хрватске. Тада су систематски уништавана и пљачкана културна добра, богослужбене књиге, библиотеке, па самим тим и архивска грађа многих православних храмова и манастира Епархије зворничко-тузланске”, напомиње Недић.

НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА, НОВЕ ВЛАСТИ ОДУЗЕЛЕ МАТИЧНЕ КЊИГЕ

Завршетак рата и успостављање нове власти имао је утицај на очување архивске грађе Епархије зворничко-тузланске. Током рата, сједиште епископа у Тузли (гдје је била и архива) није било рушено и паљено, али је по ослобађању града епископска резиденција национализована, да би тек 1961. године била враћена Епархији.

Матичне књиге многих парохија након Другог свјетског рата су одузете и многе од њих до данашњег дана нису враћене.

У предвечерје грађанског рата, напомиње ђакон Бранислав Недић, архивска грађа са цјелокупним инвентаром епископске резиденције евакуисана је из Тузле на територију Републике Србије.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗА СИГУРНИЈЕ КОРИШТЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ БОГАТСТВА

Због почетка ратних дејстава у Тузли 1992. године измјештено је сједиште Епархије у Бијељину, гдје је касније донесена и архивска грађа.

Године рата и период послијератног опоравка Епархије утицали су на то да се пројекту заштите, обраде и евидентирању грађе, приступило тек у периоду од 2006. до 2010. године.

“Сложени процес обраде архивске грађе вођен је под стручним руководством и надзором господина Зорана Ђорђевића из Архива града Београда. У том периоду грађа је идентификована и похрањена у архивске кошуљице и кутије, а поред тога урађен је и аналитички инвентар фонда Парохијског здања у Пурачићу”, објашњава Недић.

У периоду између 2013. и 2018. године урађен је сумарни попис архивске грађе.

Пратећи савремене стандарде и кретања у архивистици донесена је одлука о покретању пројекта дигитализације архивских фондова. Набављена информатичко-техничка опрема за процес дигитализације и електронске похране архивских књига и докумената.

Технички процес обраде и дигитализације је захтјеван подухват за који је Архив Епархије зворничко-тузланске потпуно опремљен.

“Овај процес, осим скенирања, подразумијева електронску обраду документације и њену похрану на сервер. Предност дигитализације огледа се у могућности очувања архивске грађе, нарочито оне веома осјетљиве, и њеној доступности широј јавности”, каже Недић.

Процесом дигитализације обрађена је збирка фотографија и свештеничких досијеа, а у току је дигитализација архивских књига, због чега се већ годинама уназад ради на рестаурацији и конзервацији књижних јединица овога фонда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.