Експанзија узгоја смиља у Требињу довела до проблема
Требиње - Смиље, вишегодишња етерична биљка, популарна првенствено због љековитог својства, али и пријатног мириса, ускоро ће замирисати широм Херцеговине, а узгајивачи се плаше да би се могла поновити ситуација из претходних година када сировине нису имали коме да продају.
Многи су у овој биљци видјели шансу за зараду због чега је дошло до експанзије у узгоју ове биљке, па сада велики број њих страхује да би могли имати проблема са откупом. Цијена од 1.500 евра по откупљеном литру дестилованог етеричног уља била је магнет за узгајиваче који смиље називају још и "суво злато".
У Требињу се већ дуже вријеме смиље сади и прерађује, а користи се првенствено за добијање етеричног уља, високо цијењеног у Европи и САД-у. Узгајивачи кажу да смиље није претјерано захтјевно за узгој, а прерађивачи, да је за литру етеричног уља потребно од 500 до 700 килограма смиља. Рекло би се проблема нема. Међутим, многи сматрају да имају разлога за забринутост.
Тврде да је све више Требињаца, али и њихових комшија у Херцеговини, који су се преоријентисали на узгој смиља, те је дошло до презасићености тржишта и проблема са откупном цијеном.
Према ријечима директора Аграрног фонда Требиње Веселина Дутине усљед велике потребе за сировином на тржишту и потражњом за етеричним уљем од смиља, у Херцеговини је, прије двије године, дошло до наглог узгоја ове културе.
- Људи су тако видјели шансу да зараде и велики број њих почео је са узгојем, због чега се прошле године и појавио проблем откупа. Смиља је било превише, сва сировина стигла је у релативно кратком периоду на бербу, а није било довољно дестилерија које су могле да приме толику количину на обраду и дестилацију. Дошло је до ланчане реакције, посебно 2015. године, која је, у том смислу, била преломна - казао је Дутина.
Како ствари стоје, додао је он, и ове године у Требињу ће ове биљке бити у изобиљу.
- Надамо се само да неће доћи до загушења када приспије сировина, јер у Требињу сада имамо четири дестилерије, од којих је једна нова, док их је у источној и западној Херцеговини петнаестак - каже Дутина.
Они који узгајају ову биљку тврде да би могли много да зараде када би било уређено тржиште, али подсјећају да градња дестилерије није једноставна.
Драгану Лончару из Петровог Поља, ово је треће прољеће како се бави узгојем смиља. Када је почињао, истиче, није се водио тиме да ће се од плантаже обогатити, али су му очекивања била боља него што су сада
- Засадио сам око четири и по дунума смиља, па сам очекивао и бољу зараду. Да могу назад, овим се не бих бавио. Сад, шта је ту је, - каже Лончар који живи од пољопривреде и узгоја смиља.
- Смиље би требало брати шест до седам година да бисмо знали исплати ли се или не. Сада, по којој цијени ћемо га продати, преостаје нам да чекамо. Треба се надати добром - рекао је он.
Узгојем смиља се већ трећу годину бави и Даница Марић, која је до сада на свом имању, такође у Петровом Пољу, засадила три дунума. Према њеним ријечима не само да се садња ове биљке исплати, већ планира да ове године и проширује засад.
- Сјеме сам добила од дестилерије "Елмар", већ смо га посијали, никло је, и сад нам преостаје само да га посадимо. Презадовољна сам. Све што имам продам, а сматрам да ни откупна цијена није лоша - казала је Марићева.
Здравствене предности смиља
- смањује упалу и елиминише токсине
- побољшава регенерацију ћелија
- опушта мишиће, тетиве и лигаменте
- спречава настанак крвних угрушака и модрица
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
