Духовном благу при храму Успења пресвете Богородице у Чајничу потребна заштита
Чајниче - Под сводовима храма Успења пресвете Богородице у Чајничу смјештена је богата музејска збирка, ризница Српске православне цркве, која у посљедње вријеме привлачи све више пажње туриста и ходочасника из цијелог свијета, историчара и културних радника.
Музејски простор, нажалост, није довољно простран, ни адекватно опремљен, па протојереј ставрофор Момир Васиљевић апелује на све надлежне да заједничким снагама заштите благо.
- Ово је, нажалост, тијесан, скучен простор, а експонати нису изложени у предвиђеним условима. Влага није адекватна, температура је промјењива и све то нарушава ово благо. Зато бих замолио све да се укључимо и да сво ово добро збринемо и сачувамо. Треба да направимо адекватнији простор или услове у постојећем, да би музеј добио мјесто и третман који заслужује као заједничко добро свих нас - наглашава Васиљевић.
Мали по величини, али велики по значају, музеј баштини бројне драгоцјености, међу којима је и Чајничко јеванђеље - национални споменик БиХ. Ту су и бројне друге драгоцјености и старине - штампане и писане књиге, свети путири, богослужбене ствари које су некада красиле стари, а данас нови велелепни храм Успења пресвете Богородице, који је чувен по икони Мајке Божије, Чајничкој Красници.
Васиљевић напомиње да је Чајничко јеванђеље на пергаменту писано још крајем 14. вијека.
- Иако недостају поједини дијелови, оно је изузетна драгоцјеност и покретно добро. Ту је и Јеванђеље попа Оливера писано у манастиру Папраћи 1513. године, штампани октоиси из 16. вијека, књига "Златоуст", требници, триоде, зборници, псалтири... Веома смо поносни на ову збирку, коју чини на десетине штампаних и рукописних књига изузетне вриједности и значаја - прича Васиљевић.
Поред рукописних књига непроцјењиве вриједности у музеју је и збирка икона из периода између 15. и 19. вијека.
- Истакао бих икону Светог великомученика Георгија са житијем из 16. вијека, која је драгоцјеност несвакидашње вриједности. Ту су и иконе Светог Николе, Пресвете Богородице, Светог Луке и бројне друге изузетно важне и вриједне иконе које су похрањене у нашој ризници, а представљају национално и духовно благо - истиче Васиљевић.
Дарови
Момир Васиљевић наглашава да је веома дуг списак свих дародаваца чији поклони красе музеј.
- Народ је богато даривао цркву старинама са краја 14. па све до 18. вијека. Нарочито су богате Сарајлије даривале цркву, доносиле веома вриједне ствари са својих поклоничких путовања у Јерусалим, Русију… Све су то даривали са драгошћу и пуног срца. Највише је предмета и експоната са краја 19. вијека, књига из штампарије Црнојевића у Цетињу, горажданске штампарије, из Москве и Кијева. Сјећам се да сам када сам учио Средњу богословску школу у Београду у обновљеној библиотеци са поносом гледао Зборник Божидара Вуковића, чији сам данас са великим поносом чувар у Чајничу - нагласио је Васиљевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
