Духовно благо свједок српског умјетничког домета
Бањалука - Благо српске духовне и умјетничке баштине, осликане кроз 43 ремек-дјела у оквиру изложбе "Српске иконе 16-18. вијека из цркава и манастира са простора БиХ", биће представљено 8. јануара у галерији Академије наука и умјетности РС у Бањалуци.
Ова изузетна поставка, један од најважнијих културних догађаја 2017. године, биће отворена поводом 9. јануара, Дана РС. За њу су заслужне Републички секретаријат за вјере, Академија наука и умјетности РС и Музеј РС. Урадивши огроман подухват, успјели су прикупити иконе из свих крајева БиХ, које представљају главне токове српског иконописа из тог времена. Неке су и уништаване, али њихова љепота и светост још су и те како видљиве. И послије 500, 600 година, сјаје посебним сјајем и спокојем, пркосећи зубу времена.
Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић каже да изложба има троструки значај.
- Прво, да покаже све оно што је српски народ у најбољем смислу оставио иза себе током протеклих вијекова. Друго, да културним садржајем допринесе обиљежавању Дана РС и треће, да упозори јавност и надлежне институције на хитну интервенцију и неопходност заштите културног блага које посједујемо - истакао је Давидовић.
Изложене иконе, како наглашава Давидовић, тек су мали дио културног насљеђа које иза себе има српски народ.
- Осим српског иконописа, по црквама и манастирима стоје и руски иконописи. Односно, све оно што нам је руска држава даровала, као и грчки, критски и венецијански иконописци - каже он.
Осим иконописа, постоји и умјетничко благо у металу, у тканинама, дуборезима, старе рукописне и штампане књиге, које заслужују да буду изложене и сачуване.
- Свеукупна оставштина српског народа је огромна. Она је пропадала током ратова, непогода и немогућег одржавања. Али, оно што је остало, показује врхунске домете умјетничког стваралаштва - истиче Давидовић.
Академик и сликар Миливоје Унковић каже да ову изложбу чине ремек-дјела из манастира, те да се било који музеј у свијету не би постидио када би имао одјељење овакве поставке.
- По свом сликарском и естетском нивоу апсолутно заслужују мјесто и у Лувру, као посебан одјељак за византијско-иконописни стил сликарства - истиче Унковић.
Сви који желе да стану испред икона попут Царских двери из 1570. године, као и других дјела која красе манастире Гомионицу, Мало Блашко, Житомислић, у Фочи, Требињу, Ливну, Дужима или Добруну, имају могућност да до 8. марта посјете галерију Академије наука и умјетности. До тада ће ова изложба бити отворена. Послије тога, из Бањалуке ће поставка бити пресељена у Требиње, а потом у Бијељину. Изложбу ће моћи организовано да посјете и ученици деветих разреда и средњошколци, како би осјетили дах времена и свјетлост која вијековима уназад постоји у српском народу.
Иконописци
Међу изложеним иконама из БиХ дјела су најбољих иконописаца свога доба - Лонгина, Георгија Митрофановића, Андреје Раичевића, Радула, али и анонимних мајстора, будући да су аутори ријетко записивали имена, поштујући средњовјековно начело да је иконописац тек посредник божанске премудрости.
Раздобље у којем су настале представљене иконе је вријеме у којем српски народ нема самосталну државу, али у окриљу Цркве успијева да и под османском окупацијом очува духовност, подижући храмове и опремајући их иконама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
