Дрвар - симбол антифашизма, познат по дрењи и природним љепотама

На уласку у Дрвар из правца Босанског Петровца је Титова пећина, културно-историјски споменик, симбол антифашизма и допиноса херојског народа Дрвара у Другом свјетском рату у борби за слободу. 

Дејтонским мировним споразумом Дрвар је подијељен на три дијела, један је припао Републици Српској, а два Ливањском и Унско-санском кантону у Федерацији БиХ.

Дрвару је прије рата припадало село Трубар, познато по српском војводи Голубу Бабићу, али и Мартин Брод, гдје се налази манастир Рмањ из 1498. године. Данас су ова мјеста у саставу федералног града Бихаћа.

Прекајско језеро, извор Басташице, планина Клековача висине 1.962 метра, као и друге природне љепоте красе Дрвар, градић који је први за вријеме Аустроугарске имао струју, шинобус, али и развијену привреду - дрвну индустрију која је запошљавала неколико хиљада мјештана.

УЗ ПОМОЋ СРБИЈЕ И СРПСКЕ ДРВАР СЕ ДИЖЕ ИЗ ПЕПЕЛА

Уз помоћ Србије и Републике Српске Дрвар доживљава препород и по ко зна који пут подиже се из пепела.

„Обнављамо наш Дрвар, градимо боље сутра за све Дрварчане, отварамо нова радна мјеста и радимо на развоју наше локлане заједнице. Заједнички циљ свих нас је да вратимо Дрвар на мјесто које му припада“, истиче за Срну Душица Рунић начелник општине Дрвар.

За вријеме њеног мандата отворена је текстилна фабрика врањанског „Јумка“ у Дрвару, која тренутно запошљава 100 жена.

Дрвар је два пута посјетио предсједник Србије Александар Вучић, који је и почасни грађанин ове општине.

Рунићева је истакла и значај развоја локалне заједнице кроз туризам и спорт.

„У наредном периоду потребно је унапређивати туризам како планински тако и сеоски, али и адреналинске спортове. Потребно је радити и на афирмацији локалних манифестација и његовању културно-историјског наслијђа како би смо привукли што већи број посјетилаца у Дрвар“, оцјењује Рунићева.

У СРЦУ ГРАДА - ХРАМ СВЕТОГ САВЕ САГРАЂЕН 1890. ГОДИНЕ

У самом срцу града је, на мјесту првобитне дрвене цркве за коју се не зна када је подигнута, саграђен од тврдог материјала 1890. године Храм Светог Саве, у коме се за вјерске празнике окупи велики број Дрварчана који су се вратили у завичај, али и оних расијаних по свијету који нису заборавили коријене.

Осим Храма Светог Саве дрварска парохија броји више православних храмова од којих је најстарији Преображења Господњег у Великом Цвјетнићу, о чијем постојању подаци датирају још из 1788. године.

Клутуру, историју и традицију његује Аматерско културно-умјетничко друштво „Мира Лукач“, које готово цијели вијек чува од заборава уначко коло и традиционалу ношњу народа Дрвара - уначку.

ВЕЛИКИ СПОРТИСТИ ИЗ ДРВАРА - КОВАЧЕВИЋ, РОДИЋ, АРСОВИЋ, БИЛБИЈА...

Фудбалери, џудисти, каратисти и кошаркаши из Дрвара кроз спорт представљају овај градић као мјесто младости и живота.

„Дрвар је поносан на велика спортска имена попут Радомира Ковачевића, фудбалера Ђуре Марића, Милан Родић, Дрварчанка је и Андра Арсовић, на великог Војкана Билбију, Кунића, Баришића, Роквића, Марчету, Зрилића, Шобића и многе друге спортисте који су родом из Дрвара“, прича за Срну Дрварчанин Давид Балабан.

Он је вишеструки првак БиХ у џудоу и тренер дрварског џудо клуба чију школу бесплатно похађа педесетак дјеце.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧУВАЈУ ГРАДСКИ ДУХ 

Вршилац дужности директора Центра за културу и спорт Дрвар Сузана Јовић истиче да се кроз одржавање манифестација чува дух града.

„Дани дрварске дрењине“, „Аматери своме граду“, обиљежавање годишњице Десанта на Дрвар, Дан општине, такмичење у уличном баскету, параглајдинг, моторијада, али и свако друго обиљежавање значајних датума чува дух града.

Јовићева наводи и да је привредно-туристичка манифестација „Дани дрварске дрењине“ догађај који се обиљежава у октобру и који привуче велику пажњу јавности.

Бројне дрварске породице велику пажњу посвећују прављењу производа од дрењине, али и узгоју саме воћке. Једна од њих је породица Пећанац из села Врточе која има своју плантажу дрењине, воћке карактеристичне за Дрвар.

Од дрењине Пећанци за Срну кажу да праве мућени пекмез, имбер, слатко, компот, те и надалеко познату ракију дрењу.

ЈЕДИНИ СРПСКИ МЕДИЈ У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ - РАДИО ДРВАР

Радио Дрвар је мали колектив, али својим цјелодневним програмом јавност Дрвара информише о свим збивањима из БиХ, регона, свијета и Ливањског кантона, са посебним акцентом на Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово.

Иако је у лошој финансијској ситуацији годинама уназад, Радио Дрвар је опстајао и изборио се са многим недаћама.

Дрварчани, које одликује динарски тип човјека - храброст, поштење, вјера, али и велика тврдоглавост, уз здрав хумор и велику борбу, опстајали су и остајали и у најтежим временима на својим вјековним огњиштима. 

Одлазили су, али и увијек се враћали и са поносом причали о свом завичају и славним прецима.

Овај мали градић изњедрио је и велики број умјетника, професора, доктора наука и љекара, новинара, али на првом мјесту честитих домаћина.

Дрварске коријене имају политичар Никола Шпирић, глумице Весна Пећанац, Дана Курбалија и Мира Ступица, позоришни редитељ Вук Торбица, музичари Мирко Срдић познатији као Елвис Куртовић, Саша и Дејан Матић и Марија Марић, алпиниста Петар Пећанац, Јелена Трикић - Мајка Храброст, новинар Славиша Сабљић, али и истакнути љекари Синиша Бјељац, Миланко Максић и Никица Грубор.

„Завичај је именица која нема замјеницу, гдје је прва мајска роса најљепша. Било гдје да одеш, кући се можеш вратити. У подножје Клековаче...“, одговор је повратника који са посебним тоном у гласу и сјајем у оку причају о Дрвару.

Од предратних готово 18.000 становника, данас у Дрвару живи свега нешто више од 7.000. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.