Доње Ратково је поново оживјело
Доње Ратково. Општина Рибник. Руб Мањаче. Некада се овдје лијепо и сретно живјело, куће су биле препуне чељади. Готово из сваке куће чула се граја. Ипак живјело се тешко, али то никоме није сметало, рече нам то пожељевши уједно и добродошлицу осамдесет трогодишњи Лука Топаловић.
„Живјело се добро, јер је било више омладине, било је више ђака. Данас је мање младих. Али опет се некако сналазимо. Пољопривреда је овдје све. Ја имам 35 говеда, једну кобилу. Нешто се тако и заради. Помогну ми и дјеца, дођу, без њих би било тешко. Ипак, данас се живи пуно боље него некада, прије је било ако имаш ручак, немаш вечеру.“
„Младих је овдје данас мање него прије пола стољећа, али се чини све да село, које је прегрмјело тешка ратна разарања поново оживи. С тим циљем је прије дванааест година покренут Сабор Ратковчана. Прилика је то да се сретну комшије, пријатељи, родбина...“ каже предсједник Организационог одбора Сабора, Младенко Топаловић.
„Сама идеја Сабора Ратковчана јесте да се живот врати у село. Преживјели смо тешке године, агресију на село током одбрамбено-отаџбинског рата и езгодус са родне груде, али радимо пуном паром да вратимо живот у Доње Ратково“, додаје Топаловић
Резултати су већ видљиви. Прије само 2 године, овдје је боравио предсједник Републике озваничивши крај градње асфалтног пута који Ратково повезује са регионалним путним правцем Чађавица - Кључ. Развоју села понајвише је кажу, допринио успјешни привредник Момчило Гњатовић.
„Сувишно је рећи шта је све за развој овог краја урадио Момчило Гњатовић. Захваљујући њему, Влади Српске и предсједнику Републике, село је оживјело. Из године у годину рјешавамо, један по један инфраструктурни проблем.“
Циљ цијеле приче је задржати младе у селу. Учиниће све што може да се у тој намјери успије, скромно збори Момчило Гњатовић, захваљујући којем се живот полако али сигурно враћа у село. Све је кренуло градњом пута за шта највећу захваност мјештани упућују на адсресу предсједника Републике.
„Он је спасио овај крај. И ту нема збора. Захваљујући градњи пута, ствари су се овдје промијениле на боље. Он је једини предсједник који је уопште дошао у овај крај. А Ратково је вијек вијекова било по страни. Има једна народна која каже, у Раткову то се тако ради, или си чобан или нешто у Влади. Не бих хтио да критикујем, али су веома образовни људи отишли одавде, инжињери, пилоти, чланови централног комитета СКЈ, једноставно су се стидјели да кажу одакле си. Богу хвала, момци који воле своје реодно мјесто, и ја, ћемо учинити све да обновимо живот у родном мјесту. Пјешачимо сам као мали 27 километара одавде у Кључ. Увијек смо сви одавде били добри ученици. Све ћемо урадити, да уз подршку локалне заједнице и Владе Републике Српске, оживимо пољопривреду у селу, кроз подстицаје и субвенције. До краја године, ако Бог да, и Храм ће бити покривен, а онда све полако.“
Тамо гдје се живот враћа, попут феникса из пепела, ничу православни храмови. Почетак градњецркве Огњене Марије, освештао је, прошле године, владика Атанасије Ракита. Данас, годину дана касније, градња цркве иде према плану, и до краја године биће покривена, каже Владимир Максимовић, парох мјесни.
„Градња цркве Огњене Марије започела је прошле године. Сада приводимо крају градњу зидова. Стигли смо до крова. Све ово смо успјели захвалујући људима који се нису штедјели у жељи и намјери да градњу окончамо до краја године.“
Након литургије служене на темељима новог храма Огњене Марије, окупљени Ратковчани одмјерили су умијеће у народном вишебоју, а одржан је и традиционални турнир у малом фудбалу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
