Диздаревић: Хрватска да појасни намјере са одлагалиштем у Двору

Директор ове агенције Емир Диздаревић рекао је да је Савјету министара предложено да ову информацију ставе на дневни ред и од Хрватске затраже појашњење њихових намјера.

Он је истакао да је Хрватска, која је своју локалну заједницу обавијестила о плановима за изградњу радиоактивног одлагалишта и затражила дозволу да гради такав објекат, била дужна да информише и БиХ, према којој постоји могућност негативног утицаја.

“Званичну информацију о изградњи овог отпада добили смо прије 15 дана кроз заједничку конвенцију о збрињавању потрошеног нуклеарног горива и збрињавању радиоактивног отпада, коју је БиХ ратификовала”, рекао је Диздаревић.

Он је најавио да ће овог мјесеца у Агенцији за атомску енергију Бечу бити одржан “ривју митинг” коме ће присуствовати све чланице које су потписале ову конвенцију и које су направиле извјештај.

“Ми смо поставили питање Хрватској у вези са овом проблематиком, о којој се у медијима говори још од 2003. и они су нам конкретно одговорили да намјеравају на локацији Трговска гора у близини Уне у општини Двор на Уни да раде одлагалиште”, потврдио је Диздаревић.

Говорећи о посљедицама које може произвести одлагалиште радиоактивног отпада, он је нагласио да је ријеч о специјалном опасном отпаду.

“Можда Хрватска у овом моменту заиста намјерава да одложи само радиоактивни материјал који има у Загребу. Међутим, наш страх лежи у томе што они имају обавезу да узму 50 процената отпада нуклеарне електране 'Кршко', при њеној разградњи која је планирана до 2043. године”, упозорио је Диздаревић.

Према његовим ријечима, Хрвати сада бесплатно добијају 50 одсто струје и постојали су договори са Словенијом за отпад који би требало да преузме Хрватска, а што би Словенија адекватно платила.

Према његовим ријечима, опасност је “то прво одлагалиште које би кренуло са овим материјалима и потрошеним изворима које сада имају”.

“У шта би то прерасло, шта планирају 2043. године када се затвори нуклеарна електрана 'Кршко', а по затварању треба извршити декомисионирање, што значи довести терен у стање какво је било прије него што је објекат направљен”, истакао је Диздаревић.

Он је упитао шта ће се десити са потрошеним нуклеарним горивом које је у реактору, јер оно не спада у радиоактивни отпад, већ у нуклерни отпад и онда је ријеч о нуклеарном објекту.

“Страх произилази из могућности да се за неких 30 година изгради такав објекат, мада се са градњом, према међународним конвенцијама које је ратификовала и Хрватска и БиХ, не може кренути док се не направе све студије које ће доказати да нема утицаја на животну средину”, рекао је Диздаревић.

Он сматра да би Хрвати и Словенци требало да ријеше ове проблеме тако што би и радиоактивни отпад и нуклеарно гориво остало у близини објекта гдје је и произведено, а не да се одлагалишта праве на граници са БиХ.

“Што се тиче наше агенције, ми смо одговорни за заједничку конвенцију збрињавања потрошеног горива и збрињавању радиоактивног отпада. По тој конвенцији већ реагујемо и по тој конвенцији смо добили званичну информацију”, навео је Диздаревић.

Он је напоменуо да постоји и конвенција из области животне средине за коју је надлежно Министарство спољне трговине и економских послова БиХ.

Диздаревић је рекао да су представници Регулаторне агенција за радијациону и нуклеарну безбједност са начелником општине Нови Град Сњежаном Рајилић размијенили информације у вези са овим проблемом и да их је она обавијестила о томе колико је јавност узнемирена због намјере хрватских власти о градњи одлагалишта радиоактивног отпада на самој граници са БиХ.

Рајилићева је раније изјавила Срни да је изненађена благим реаговањем институција БиХ у вези са плановима да у општини Двор у Хрватској, на око 2,5 километара од границе, буде изграђено одлагалиште радиоактивног отпада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.