Десет минута прије убиства Драган стигао на посао

Судбина се на најмонструознији начин поиграла са врсним полицајцем. Само десет минута прије терористичког пира стигао је на посао у Полицијску станицу. Свједоче то његове колеге, које је срећа погледала па су преживјели крвави поход Нердина Ибрића.

Над кућом породице убијеног полицајца у насељу Улице упркос сунчаном дану надвила се тама. Тугу са Ђурићима дошли су да подијеле родбина, пријатељи, комшије, па чак и они који их нису ни познавали. Породица послије ратних година преживљава нову трагедију.

- Цијела породица је у очају. Брата су ми убили исти они који су ми убили оца у рату. Лоше смо. Породица је у критичном стању, мајка неће моћи да преживи. Ја се борим, да ли ћу успјети да преживим ово све... Шта да кажем? - рекао је Анђелко Ђурић чији је отац убијен у јуну 1992. године док је са комшијама бранио своје село Жељова код Бановића.

Драган Ђурић није био ожењен. Са братом је живио у истој кући и дијелио и добро и зло.

- И тог кобног дана смо били заједно у кући. Увече је као и увијек отишао на посао. Скаменио сам се када су ми убрзо јавили да је станица нападнута и да је Драган убијен - каже Анђелко.

Један од рођака каже да је Драган био понос породице и зворничке полиције.

- Дуже од 20 година је радио у полицији. Није имао ни најмању мрљу у каријери. Био је добар човјек и пријатељ и увијек спреман да помогне. Ово нас је све утукло. Наше село и град се никада неће опоравити од овог губитка - причао је у даху рођак убијеног Драгана казавши да нападача нико није познавао.

Послије паклене вечери и непроспаване ноћи слике хорора не одлазе испред очију рањених полицајаца Жељка Гајића и Стеве Милановића који се опорављају у зворничкој болници. Још у шоку, не прихватају сурову истину. Терориста их је затекао и засуо паљбом у канцеларији за дежурства.

- Испред зграде се паркирао аутомобил, али нисмо обраћали пажњу на то. Одједном се зачула пуцњава. Одмах смо колега и ја истрчали испред канцеларије да видимо шта се дешава. Видио сам колегу Ђукића како лежи на земљи, а затим и крупнијег мушкарца који је викао “Алаху екбер” и почео да пуца на нас. Узвратили смо паљбом, али смо обојица рањени - казао је “Гласу Српске” Гајић који је рањен у обје руке, док је његовог колегу Милановића хитац погодио у раме, а у тијелу му је завршило још неколико сачми.

Кажу да би бол лакше издржали да је жив њихов колега Драган.

- Ваљда је судбина тако хтјела да само десетак минута раније дође на посао - каже Гајић.

Рањени полицајци кажу да ране мање боле, али да ће им бити тешко да се психички опораве од ужасних сцена.

- Цијелу ноћ нисмо спавали. Пред очима су нам стално пролазиле слике из станице. Колега и пријатељ нам је убијен пред очима. Мислим да се од тога ријетко ко може опоравити - испричао је Милановић.

Полицајац Жељко Гајић данас излази из болнице

Припадник Министарства унутрашњих послова Републике Српске Жељко Гајић, који је рањен у терористичком нападу на Полицијску станицу Зворник, данас ће бити отпуштен са лијечења из зворничке Опште болнице, потврђено је Срни у овој здравственој установи.
Гајић ће наставити опоравак код куће.

Припадник МУП-а Републике Српске Стево Миловановић, који је рањен у истом терористичком нападу, биће још задржан на лијечењу у Општој болници због тежих повреда, али ће и он убрзо бити отпуштен са лијечења, кажу у болници.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.