Десанка из Бардаче остала без куће и ресторана: Животни труд нестао у пламену
СРБАЦ - Осамдесетогодишња Десанка Митраковић из Бардаче, код Српца преко ноћи је остала без крова над главом након што је ватрена стихија прогутала њену породичну кућу у којој се годинама налазио и ресторан “Маестро”, као омиљено мјесто бројних србачких гурмана.
Старица која је живјела сама у домаћинству, у самом средишту некадашњег барског резервата, нашла се тако на ивици егзистенције јер је остала без готово комплетне имовине коју је мукотрпно стицала деценијама.
Пожар је избио у суботу око 10.30 часова, како се сумња због неисправних инсталација, када је ватра прво захватила кров куће, а затим се проширила и на остале просторије.
- Пила сам кафу и кренула да потражим лијекове када је нешто пукло на тавану, прво једном, а затим и други пут. Препала сам се и отишла да искључим осигураче, а затим видјела пса у дворишту како лаје и гледа на кров. Када сам изашла имала сам шта да видим, јаукнула сам и повикала комшијама да зову ватрогасце који су на сву срећу брзо стигли - присјећа се Десанка.
Каже да је призор био стравичан јер је пламен гутао све пред собом, а са оближње бандере попадали су каблови.
- Нисам могла да гледам како нестаје све што сам стварала толике године и потрчала сам унутра да пробам барем нешто спасити, али ми комшије нису дале. Успјела сам зграбити на улазу само торбицу у којој су била документа. Послије су ме одвели и нису дали да приђем кући јер знају да сам слабог здравља и да не бих све ово издржала - каже Десанка.
Прије десетак година оперисала је срце, када је и њен чувени ресторан престао са радом, а има проблема и са куком и кичмом. Слабо је покретна и, како каже, не може поднијети да се под старе дане потуца по другим кућама.
- Ово ни у сну нисам могла замислити, да другима будем на терету. Смјештена сам тренутно код кћерке Жељке у Градишци, а како ћу даље, то ћу још видјети. Имам доста здравствених проблема, оперисала сам и кољено, али сам и поред тога била најсрећнија код куће, гдје сам била свој на своме - прича кроз сузе Десанка.
Три деценије провела је радећи као куварица у некадашњем мотелу “Бардача”, а своје знање пренијела је и на сина Младена који је такође врстан кувар, запослен у кланици перади “Перутнина Птуј” у Повеличу код Српца.
- Кад се син вратио са ратишта одлучили смо да отворимо рибљи ресторан који је веома добро радио и многи су долазили, чак из других општина да пробају нашу чорбу те сома, смуђа у кајмаку и пијаног шарана. Кували смо и на вересију, а све што смо зарађивали улагали смо у кућу и ресторан. Међутим, почели су проблеми са срцем, а и муж је добио мождани удар и након свих тих проблема била сам принуђена 2015. године да затворим ресторан, а тај простор адаптирала сам у дневни боравак - присјећа се Десанка.
Преживљава од скромне пензије коју је зарадила као куварица и нема довољно средстава да обнови уништену кућу, а они који желе да јој помогну могу је контактирати на број телефона 065/046-022.
- Знам да и други имају својих новчаних проблема и не бих жељела да било кога оптерећујем, али на свакој помоћи бићу захвална - каже Десанка.
Захвалност
Десанка Митраковић захвална је србачким ватрогасцима који су два сата и 40 минута гасили пожар, ризикујући своје животе, као и мјештанима Бардаче и сусједних села.
- Десет година нисам могла због болова да се попнем на таван гдје је избио пожар. То је све изграђено од даске и трстике, тако су се куће некад радиле и лако је плануло. Питали су ме да није неко подметнуо пожар, али знам да није, јер се ником нисам замјерила, а и ја волим све мјештане подједнако и ово је била само једна велика несрећа - каже Десанка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
