Далибор Петрашевић и Игор Чавић на моторима стигли од Београда до Дакара ФОТО

Овај двојац прошле године посјетио је Иран, а крајем априла моторима су стигли на афричко тло, све до Сенегала и чувеног Дакара. Осјетили су чари пустиње, али и видјели како људи живе на Црном континенту, посебно у Мауританији гдје не постоје никаква правила.

Заљубљеници у двоточкаше своје годишње одморе темпирају да упознају нове предјеле, културе и народе. Петрашевић прича за “Глас Српске” да им је након Азије била жеља да се отисну и до Африке, из које носе занимљиве утиске.

- Ово је била незаборавна авантура. Европа нам је већ позната, али ипак морам признати да сам се одушевио Андором, јер је она мала Швајцарска - почиње причу Петрашевић.

Како каже, и Африка га је одушевила, али и забринула. Увјерили су се да је и даље изузетно опасна за туристе.

- Што се тиче Африке, Мауританија је једна од најнегостољубљивијих земаља на свијету. Ни по форумима и свјетским рејтинзима не препоручују посјету тој земљи. Тамо нема туриста, нити странаца, а због криминала, убистава и пљачки отказан је и рели Париз - Дакар. Осјетили смо све то на својој кожи, али ипак је најважније да смо се живи и здрави вратили својим кућама - рекао је Петрашевић.

Додаје да су ту имали неколико незгодних ситуација, а највећи проблем био је недостатак бензина на пумпама.

О неким алтернативним путевима нису смјели ни размишљати, јер се вјероватно не би ни вратили живи с обзиром на опасности које вребају иза сваког ћошка.

- Имали смо на моторима неке залихе у канистерима. Ја 12, а Игор 14 литара. Знали смо да ћемо врло тешко наћи бензин, баш су ријетке пумпе гдје смо успјели наћи гориво, а због банди није препоручљиво да се залази мимо асфалтног пута. И у хотелу гдје смо спавали, човјек који тамо ради, препоручио нам је да не излазимо из хотела, да не идемо кроз град, јер није безбједно за странце - истакао је он.

У тој земљи се, како каже, нема шта пуно ни видјети јер људи и даље живе на сметлишту.

- Тешко је описати саобраћај, то је хаос, возе са свих страна у супротном смјеру и то без свјетала. Аута су полупана, без врата и прозора, гледали смо ту само како да извучемо живу главу - дочарао је Петрашевић дио авантуре на коју крећу само најхрабрији.

Ипак, с тог континента носе и прегршт лијепих утисака.

- Пропутовали смо и кроз Мароко, западну Сахару, Сенегал. Сјевер Марока је занимљив, ту су свети градови, Фес, Казабланка, Рабат, Маракеш, има пуно туриста, има се штошта видјети. Европљани и странци се ту и задржавају. Од сјевера Марока путовали смо трајектом из шпанске Алмерије до Марока око осам сати када само ишли према Сенегалу, а у повратку смо прешли из Манчира у Гибралтар за 45 минута - рекао је Петрашевић.

За овакав подвиг морали су бити добро припремљени. Умор осјећају и након неколико дана, али како каже није им жао.

 - Било је напорно, треба то издржати, тијело и руке су под притиском. Заболе и леђа, свакодневно напрезање од путовања, концентрација пада, јер возите на путевима који су од пијеска. Све смо издржали - рекао је Петрашевић.

С путешествија носе прегршт анегдота. Тако су у Сенегалу упознали и музичку звијезду која је била импресионирана да је неко превалио толики пут да би дошао до пустиње и Дакара.

- Било је мноштво занимљивости. Сваки дан је био прелијеп. У Сенегалу смо упознали и једну тамошњу музичку звијезду по имену Зион. Одушевљен је био чињеницом када само му рекли одакле смо дошли. Тамо је баш популаран, звали смо га да дође код нас - рекао је Петрашевић.

У Сенегалу су пробали њихово пиво и храну специфичну за ту земљу. Одушевљени су и једним и другим.

- Уживали смо у сенегалском пиву, а од хране смо јели највише морску рибу. У западној Сахари смо јели месо камиле које је кувано с поврћем у глиненим посудама и веома је укусно - рекао је Петрашевић.

Хтјели су да возе кроз пустињу како би у потпуности доживјели чари ових земаља. Дневно су у просјеку прелазили око 650 километара, а то се разликовало од земље до земље јер све зависи од услова на путу.

-  У Мауританији смо због лоших путева прелазили максимално 400 километара дневно, лоши су путеви и нема шансе да се може прећи више, док смо у Европи аутопутевима прелазили и до 900 километара - додао је он.

Издваја и једну ствар која ће остати у трајном сјећању.

- Када смо дошли на границу између западне Сахаре и Мауританије почела је падати киша. Коментаришемо да нам је неко рекао да ћемо ту облачити кишно одијели не бисмо му вјеровали. Причали смо касније с локалцима и они су рекли да се једном у десет година деси да у априлу падне киша и баш је падала кад смо ми били - рекао је Петрашевић.

Владивосток или Америка

Како каже Далибор Петрашевић, путовање моторима је страст у којој уживају тако да већ размишљају гдје ће путовати идуће године.

- Африка је покорена, у Азији смо већ били, видјећемо шта је сљедеће, мени је жеља да одемо до Владивостока на крајњи исток можда већ сљедеће године. Постоји опција, јер смо упознали неке људе у Мароку, а који живе у Америци да моторе пребацимо у Америку па да идемо возити и тамо али видјећемо - казао је Петрашевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.