Ћумуране и Чајничу ничу као гљиве послије кише
ЧАЈНИЧЕ - Кад би се у горњодринској и сарајевско-романијској регији, а можда и шире, тражило најподручје или појединци у прављењу дрвеног ћумура за грилове, печење ражњева, ковачко-поткивачке и сличне послове, онда би Чајниче и Чајничани без сумње ушли у сами врх.
Потражња је, кажу мјештани, добра, а цијене солидне, због чега озидане пећи, такозване ћумуране, расту као гљиве послије кише.
То потврђује и податак да је прошле и првих мјесеци ове године од глине, а ако се планира на “дуже стазе” и од цигле, па и бетонских опека, у Чајничу изграђено око 200 ових објеката различитих величина, од чега у мјесној заједници Заборак више од стотину.
У њима се, казује Вуле Лорић из Подкозаре, за седам дана, примјеном само њима знане технологије, добије дрвени ћумур чији квалитет и количина зависе од квалитета дрвета које се сагоријева. Најчешће су то пањеви, цјепанице или гране листопадног и четинарског дрвета.
- Њихов процес сагоријевања прекида се затварањем довода кисеоника преко посебних прозорчића који се херметички затварају након што се створи јак жар у ћумурани - истиче Лорић, додајући да хлађење ћумуране траје најмање три дана, након чега се отвара и ћумур иде у продају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
