Црква брвнара у Бијелој код Вишеграда: Снага молитве у љепоти природе

Речено је то након парастоса Тасији Кујунџићу, оснивачу породице, који је прије више од двије стотине година дошао у овај крај из херцеговачке Бијеле и основао село које је послије Другог свјетског рата имало 58 кућа.

Сабораши су аплаузом прихватили приједлог, а старјешинство братства Тасића које чине петорица људи, из свих заселака по један, започело је овај пројекат.

На свештању темеља будућег храма, на крсну славу ове светиње Нерукотвореног лика Исуса Христа, митрополит дабробосански Николај је рекао: "Лијепо је што се фамилије окупљају, али је још љепше што се то чини око храма који ће бити центар села и стјециште зборовања и молитве вјерника из свих крајева".

Члан старјешинства Тасића Славиша Тасић каже да је још тада одлучено да се у Чадиној бари гради црква брвнара.

- Приступило се тешком послу, проналажењу и разграђивању старих кућа брвнара у селу Бијела, затим Станишевцу, Вардишту, Мацутама и Дубову како би се њихова брвна уградила у зидове будућег храма - испричао је Тасић.

Он каже да је црква брвнара већ стара више од стотину година, иако још није званично освештана, а њена брвна из којих још цури миришљава смола су, симболично речено, ребра наших дједова и прадједова.

- Мајстор за изградњу цркава брвнара Радош Делић се потрудио да ово свето здање буде јединствено и помало необично, да плијени изгледом и љепотом - истиче Славиша Тасић.

Историчар умјетности из Ужица Драгиша Милосављевић, аутор неколико књига о црквама брвнарама и кућама осаћанкама, је рекао да је задивљен "овим бисером у бајковитом крају".

- Заиста необична, занимљива и упечатљива архитектура цркве у којој је све од дрвета, од зидова, сводова, звоника и иконостаса, па чак и подова. Овдје нас све враћа у прошлост у вријеме кад су у кућама брвнарама живјели наши преци и црквама брвнарама у којима су се Богу молили - рекао је Милосављевић.

На дрвеном иконостасу је 17 икона које су рад вишеградског иконописца Ненада Деспића.

- Тасићи су се одлучили да иконе нацрта човјек из ових крајева па сам се потрудио да остварим њихову замисао - каже Деспић.

Сабори Тасића окупе од 200 до 400 братственика па се старјешинство одлучило да изгради дрвену надстрешницу под којом сваки домаћин има своју софру, гдје се одржавају саборовања и друге свечаности.

- Кад су мајстори резали брвна, на ледини је остало на стотине лучевних комада разних облика и величина. Дошли смо на идеју да један такав комад облањамо с једне стране и на њему напишемо: "Ово је брвно из моје куће уграђено у цркву у Бијелој". Тај комад брвна смо додијелили сваком домаћину, умјесто захвалнице, који је стару кућу поклонио за изградњу храма - додаје Славиша.

Након тога установљена је и повеља "Брвно" која се на сабору Тасића додјељује највећим доброчинитељима у изградњи храма и попратних објеката у његовој порти.

Повељу је дизајнирао и урадио академски сликар Јеленко Јањић из Вишеграда.

- Ми нисмо на овоме стали. Захваљујући несебичном залагању и помоћи нашег духовника архимандрита Јована, започели смо и градњу Тасијиног конака у коме ће се налазити просторије за монахе, народни дом, музеј Тасића и можда православни радио - објашњава Славиша.

Код цркве брвнаре у Тасићима окупљају се братственици поводом светих литургија, на налагању бадњака, на Васкрс организују туцијаде и славе друге православне празнике.

На саборима Тасића се промовишу књиге њихових братственика, отварају изложбе фотографија везаних за некадашњи живот села, сакупља помоћ за угрожене.

До храма, који је од магистралног пута Ужице - Вишеград удаљен 2,5 километара, стижу планинари, излетници, ловци, а овдје се одржавају и традиционалне бициклијаде Планинарског друштва "Столац" из Вишеграда.

У овом храму је забиљежено и прво крштење дјеце, архимандрит Јован је крстио брата и сестру Стефана и Сању Нилић из Новог Сада.

Црква брвнара Христа Спаситеља у селу Бијела ушла је и у туристичке мапе Вишеграда и Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.