Чланство у свјетску организацију узгајивача липицанера могућност за учешће у различитим пројектима

Грујић је рекао Срни да су услови за чланство у овој организацији били ригорозни, и да је у цијелом процесу најважније било урадити Матичну књигу липицанера.

"То је захтијевало праћење линије коња од самог почетка, утврђивање аргумената и верификацију. Велику стручну помоћ имали смо од генетичара и професора на Пољопривредном факултету у Бањалуци Биљане Рогић, наше раднице Слађане Прерадовић која је на докторским студијима, на смјеру коњарство", појаснио је Грујић.

Он је навео да улазак у Свјетску организацију узгајивача липицанера не доноси ергели финансијска средства, али отвара могућности за учествовање у различитим пројектима.

"Наша ергела сада има стотињак коња који су захваљујући отварању иностраног тржишта преко чланства у овој организацији сада доступни озбиљним узгајивачима липицанера у свијету. Наш наредни корак је рјешавање питања извоза због великог интересовања за куповину наших коња", нагласио је Грујић.

Он је рекао да су липицанери са Вучијака специфични по нешто нижем расту, те да имају нижи гребен, што власницима омогућава лакши рад са њима.

"Проблем у БиХ је што не постоји јединствен регистар копитара, што значи да се не може издати пасош липицанерима, а самим тим не постоје услови за њихов извоз", појаснио је Грујић и додао да им ресорно министарство пружа подршку и ради на рјешавању овог проблема.

На ергели "Вучијак" тренутно има тридесетак кобила које би требале да се ождријебити, а недавно су стране међународне судије оцјењивале 12 пастува, од којих је чак пет добило високу оцјену што се сматра великим успјехом.

Грујић је појаснио да то значи да ће потомци тих пастува имати одличан педигре што ће се, како каже, позитивно одразити на будући наступ прњаворских липицанера на свјетском тржишту.

Из ергеле "Вучијак" истакли су да имају одличну сарадњу са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске, градском управом у Прњавору, као и са ергелама Липик, Ђаково и Липицом са којима размјењују искуства у раду.

Из ергеле су навели да ће у наредном периоду радити на успостављању разноврсне туристичке понуде.

"Надам се да ћемо од прољећа кренути са школом јахања, а у кругу ергеле планирамо изградњу игралишта за дјецу, као и неке друге садржаје. Радује нас што осим индивидуалних, имамо све више и организаованих посјета, посебно школске дјеце", рекао је Грујић.

Ергела "Вучијак" у Прњавору основана је 1946. године. Међународни комитет за очување нематеријалног културног насљеђа уписао је крајем прошле године традиционални узгој коња липицанера на овој ергели на Унескову репрезентативну листу културне баштине човјечанства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.