Четири сестре Качавенда из Ламинаца код Градишке освојиле 86 медаља
ГРАДИШКА - Постати шампион у неком спорту истински је успјех за свако дијете и велики понос за родитеље, а када одгојите чак четири шампионке онда је то резултат за дивљење.
То је управо случај у шесточланој породици Качавенда из Ламинаца код Градишке у којој живе регионалне и републичке првакиње Републике Српске у каратеу, Милица (11), Дуња (10), Милана (10) и Микаела (7).
Иако су се каратеом почеле бавити како би развијале здраво тијело и дух, успјеси су дошли сами по себи. За кратко вријеме, на разним такмичењима организованим под окриљем Карате савеза Републике Српске и БиХ, освојиле су чак 86 медаља као чланице КК “Сенсеи Карате До” из Нове Тополе.
Мајка Мирјана каже да у њиховој кући борилачким вјештинама једино не барата супруг Владимир, а љубав према овом спорту наслиједиле су од ње, јер је својевремено и сама тренирала катаре.
- Дјецу смо уписали на карате како би развијали организам и јачали менталне способности и резултати нам никада нису били у првом плану. Срећни смо када видимо да напредују, али се трудимо да не запостављају учење и друге школске обавезе и за сада им добро иде - каже Мирјана.
Најтрофејнија међу њима јесте Милица којима има чак 30 медаља и републички је првак у катама у узрасту од 11 година у појединачној конкуренцији. Милана има 27, Дуња 23, а најмлађа Микаела шест медаља и регионални је и републички првак у катама за дјецу од седам година.
Наступају и на екипним такмичењима, а три старије сестре су на регионалном и републичком првенству биле прве у катама и друге у борбама.
- Тренирамо четири пута седмично, некад буде напорно, али све издржимо. Нас три имамо зелени, а Микаела црвени појас. Планирам ићи све до црног појаса, али то могу тек кад напуним 18 година - каже Милица.
Од многих такмичења, Милица највише памти државно првенство БиХ које је недавно одржано у Зеници гдје је била трећа и изборила наступ на Балканском првенству у Бихаћу, као и регионално првенство у Бањалуци, гдје је од 400 такмичара била прва по броју освојених медаља.
- Било је тешко јер је била јака конкуренција, али сам хтјела доказати себи и тренерима да то могу. Срећна сам због освојене бронзе и што је бар неко од нас шесторо из клуба успио доћи до медаље - истиче Милица, која је добила и признање Града Градишка за најперспективнијег спортисту за 2021. годину.
Тренер Дарко Кезија каже да је у протеклих 11 година, колико постоји клуб, стотине дјеце похађало њихове тренинге, али се сестре Качавенда посебно издвајају.
- Једном приликом сам тренирао три брата, али до сада нисам имао у клубу четири рођене сестре. И свака је за примјер, прво као друг, а онда и каратиста. Веома су активне јер се такмиче у катама и борбама, екипно и појединачно што је заиста напорно. Међутим, оне све стижу и остварују врхунске резултате. Многи наши чланови се с правом угледају на њих - каже Кезија.
Додаје да имају подршку града, али би она могла бити и боља.
- Добијамо нешто новца из буџета, на чему смо захвални, али не успијевамо тиме покрити све обавезе, па се надамо да ће бити прилике за повећање - каже Кезија.
Пјесме
Све четири сестре пјевају у школском хору, а у слободно вријеме код куће често пјевају косовске и духовне пјесме које су научиле од мајке Мирјане. Воле учити и енглески језик. За друге спортове тренутно немају времена, осим што би Дуња једног дана вољела да тренира фудбал.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
