Часовник са зграде Музеја Херцеговине у Требињу откуцава сате
Требиње - Са зграде Музеја Херцеговине у Требињу данас су се, након више од десет година, чули откуцаји часовника који је на том мјесту постављен 1904. године, када је завршена изградња тадашње аустроугарске касарне.
Директор Музеја археолог Ивана Грујић рекла је новинарима да је ријеч о механичком механизму часовника који откуцава на сваких сат времена, а број откуцаја показује број часова, наглашавајући да он носталгично подсјећа Требињце на славну прошлост средњовјековног Требиња.
Иако су се раније откуцаји чули у цијелом граду, у Музеју кажу да су сада откуцаји тиши, али да ће их грађани Требиња и гости свакако чути.
Грујићева наводи да је Требиње град који има славну прошлост и да је управо један од показатеља те прошлости часовник који се налази на згради.
"Пуштањем у рад овог сата желимо да подсјетимо да Музеј Херцеговине чува успомену на аустроугарски и турски окупаторски период", истакла је Грујићева, напомињући да часовник није радио посљедих година због радова на реконструкцији зграде Музеја.
Она је указала да је значај пуштања часовника у рад велики самим тим што се налази у згради аустроугарске касарне коју је војска Краљевине Југославије 1918. године наслиједила након побједе у Првом свјетском рату и ослобођења од окупатора, од када је била у њеном власништву до 1921. године.
Грујићева је, говорећи о историјату часовника, напоменула да је он из аустроугарског периода и да се налази на мјесту гдје се у средњем вијеку налазила кула звоник која је тада обиљежавала часове својим звоном.
"Српска средњовјековна палата која се овдје налазила имала је свој звоник. У 18. вијеку, током турске окупације и преиначавањем старог средњовјековног града у војни гарнизон, та кула звоник се претвара у сахат-кулу", каже Грујићева и додаје да у БиХ има двадесетак сахат-кула.
Она истиче да од средњовјековне куле звоника, преко сахат-куле, која је позивала на молитву своје вјернике, до 19. вијека - када је Аустроугарска одлучила да преиначи њен кров, кула звоник до данас личи на све средњоевропске грађевине овог типа.
Оно што је сигурно, додаје Грујићева, јесте да су се, без обзира на то ко је владао овим просторима, на мјесту гдје се налази Музеј Херцеговине од 12. до 13. вијека чули откуцаји сата.
Грујићева додаје да су се јавни механички часовници у Европи појавили у 11, односно 12. вијеку, а да се први јавни механички сат појавио 1404. године у Москви, саграђен за кнежев двор у Кремљу, истичући да постоји иницијатива машинских инжењера из Београда који желе да оснују музеј српског часомерства, гдје би се приказали сви часовници који су постојали у средњовјековном периоду.
Реконструкцију механизма часовника на Музеју Херцеговине 1994. године извршили су мајстори Гојко Нинковић и Саво Амбулија, који су заслужни што је и овај пут сат у функцији.
Нинковић каже да су прије двадесет двије године очистили механизам и полуге које иду према плочи са казаљкама, направили тегове који су били у лошем стању, те промијенили сајле које покрећу часовник и на Ђурђевдан га пустили у рад.
Он објашњава да су сада извршили одређене ситне поправке и корекције, али да су на механизму сви дијелови из аустроугарског периода, осим тегова и сајле, које су накнадно уградили.
У Музеју истичу да је петнаестак година све јавне часовнике у Музеју и граду одржавао Тихо Кијац, радник ове установе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
