Бројни таленти србачке гимназијалке Вишње Санчанин: Пише, глуми и осваја фудбалске терене

 Бројне таленте који у њој чуче ускладила је са школским обавезама на најбољи могући начин. Одлична је ученица Центра средњих школа “Петар Кочић” из Српца и већи дио дана проведе учећи, а остатак слободног времена посвећује стварима које воли. Једна од њих је фудбал, чији је заљубљеник још од малих ногу.

Већ пет година је чланица Женског фудбалског клуба Слога, који се такмичи у Првој лиги Српске, а носила је и капитенску траку. Фудбал је играла и са вршњакињама из школске секције са којима је освојила треће мјесто на регионалном такмичењу у Новом Граду, а тренутно паузира са свим спортским активностима због повреде кољена.

- Завољела сам овај спорт уз оца који ме водио са собом на турнире, утакмице и сва спортска дешавања. Играла сам фудбал са дјечацима, а када је покренут женски клуб у Српцу, није било дилеме да почнем са тренинзима. Биле смо успјешне и у пар наврата стигле надомак освајања титуле. Имамо заиста велику подршку породице и пријатеља који долазе на сваку утакмицу и дају нам вјетар у леђа навијањем са трибина - рекла је Вишња.

Љубав према фудбалу опредијелила је да се почне бавити и суђењем. Правду дијели мушким фудбалерима у Подручној и Међуопштинској лиги, а повремено и у омладинским лигама. Како каже, томе је највише допринијела њена знатижеља, а жеља јој је да се додатно едукује и догура до виших рангова такмичења.         

- Занимало ме какав поглед на фудбал имају они који доносе правду на утакмицама, што је промијенило и моје понашање као играча. То захтијева јак карактер и сталоженост, а то што сам женско прави минималну разлику. Мислим да стереотип да је фудбал мушки спорт полако ишчезава. Предрасуде су понекад ту, али имам намјеру да их рушим константним напредовањем - каже Вишња.

У школи је члан литерарне секције и већ двије године пише поезију, а још одраније пише и прозу која је, како каже, само за њене очи.

- Сматрам да је писање најбољи начин да искажете своје емоције. Инспирацију не тражим, она проналази мене, и на тај начин настају најискренији стихови. То су ненадани тренуци када је човјеку најпотребнији бијег од стварности. Имам написаних око 25 пјесама, а најдраже су ми “Сан”, “Тристхет” и “Поноћ”. Родољубиву пјесму “Опело бесмртнима” сам прије неколико дана послала на један литерарни конкурс - каже Вишња.

Због љубави према позоришној умјетности прије двије године се прикључила аматерском позоришту “Миленијум” из Српца, гдје је глумила у својој првој представи “Сањари” коју је режирала глумица Народног позоришта Републике Српске Слађана Зрнић.

- Позоришту сам се прикључила касније него што сам жељела због страха од јавног наступа, али глума ми је помогла да се ослободим треме - истакла је Вишња.

Активна је и у хуманитарном раду и однедавно је добровољни давалац крви. Први пут је даровала крв у новембру, а одазвала се позиву Црвеног крста и прије неколико дана.

- За такве ствари ћу увијек наћи времена и за то ми не треба разлог. Довољно је бити здрав и имати добру вољу, што некоме може спасти живот - истакла је Вишња.

Пчеларство

Вишња је недавно постала и члан Удружења пчелара “Кошница” из Српца.

- Немам искуства са производњом меда, нова сам у том свијету, али ме је заинтересовало што се доста времена проведе учећи и радећи у природи. Жеља ми је да, када савладам основе пчеларства, имам неколико својих кошница - каже Вишња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.