Брачни пар Марић из Дервенте са 200 гостију до зоре славили своје задушнице

Овим ријечима су брачни пар Драган и Драгица Марић из села Појезна, надомак Дервенте, описали несвакидашњу прославу коју су уприличили у суботу.

Заклињући се на вјечну љубав како на овом, тако и на "оном свијету", пред више од 200 гостију, шездесетједногодишњи Драган и четири године старија Драгица, организовали су себи задушну вечеру. Уз богату трпезу, плес и пјесму славље у једном од ресторана у Појезни трајало је до зоре.

За њих је то био, како кажу, и испит пријатељства, да виде ко би им дошао на сахрану. Поручују да не желе никоме на буду на терету онда када напусте овоземаљски живот, те да од пријатеља хоће да се опросте без суза, уз музику и весеље.

- Одлучили смо да организујемо себи сахрану за живота, почастимо родбину, кумове и пријатеље док смо живи. Кад нас не буде, не желимо да се било ко излаже трошку због нас - испричао је Драган додајући да је један од мотива за овај чин и то што нема потомке.

Марићи су прије годину изградили спомен-костурницу за себе и Драганове родитеље, а која их је коштала око 13.000 евра. Са новинарским екипама које су дошле из свих крајева РС да забиљеже овај догађај, Марићи су обишли своју вјечну кућу. 

- Драго ми је што смо успели све ово да направимо. Надам се да ће проћи још много година пре него на споменик упишемо годину смрти - кроз осмијех је додала Драгица.

Њих двоје упознали су прије 16 година, а прве љубавне варнице заискриле су у "Клубу усамљених" у Новом Саду. Кажу лијепих тренутака је много, ружних не могу ни да се сјете, а за деценију и по посвађали су се само једном.

Драган је Драгици други супруг, а првог, са којим има два сина, изгубила је прије 18 година. За Драгана, она је његова трећа срећа, која је успјела, како каже, оно што ниједна прије није могла. Похвалио нам се да је за пола вијека живота имао више од 1.000 жена, од тога три вјенчане супруге.

На "зиду успомена" у њиховој кући, налазе се и фотографије Драганових бивших супруга, Иване и Елизабете. Показујући нам своје некадашње супарнице, Драгица истиче да није љубоморна, јер воли свог супруга и вјерује му на ријеч.

- Једина му је мана то што га жене воле - кратко је рекла она. Зид красе и Титова слика, те постер Фудбалског клуба Партизан из давне 1982. чији је Драган велики обожавалац.

- У животу имам двије љубави, моју Драгицу и Партизан. Док сам радио у Новом Саду као кувар на броду, дружио сам са фудбалерима, то су све моји пријатељи - каже Драган који је на гробљу поносно показао уклесан грб црно-бијелог тима.

Породична кућа у којој је сваки детаљ пажљиво биран, двориште украшено цвијећем и фонтаном, већ на први поглед одају утисак да ту живе добри домаћини. Да је сваки гост у кућу Марића добро дошао, потврђују и пријатељи који су помогли да задушна вечера буде организована онако како су је Драгица и Драган замислили.

- Драгану сам био кум на венчању са другом женом. Много тога смо прошли заједно и само могу да кажем да је велики пријатељ. И за ову куму имам само речи хвале - каже Милан Јанковић, који је са супругом Слободанком дошао из Илока. 

Када су заказали ову необичну прославу, и позивнице послали на више од 200 адреса, наишли су на много негативних коментара. Међутим, ако је судити по броју гостију који су увеличали њихов дан, много је више оних који поштују жељу Марића да проживе и своју задушну вечеру. Драган је посебно захвалио "Гласу Српске" који је међу првима објавио причу о њиховом, надасве, јединственом дану.

Књига

Драган Марић нам је током боравка у његовом домаћинству рекао да има још само једну неостварену жељу, да свој животни пут овјековјечи на страницама књиге.

- Планирам да напишем књигу о свом дјетињству, одрастању и свему кроз шта сам прошао у животу - рекао је Драган.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.