Браћа Зденко и Боро Брусин сваку рогатичку пећину знају као свој џеп

То и није велики хендикеп, јер ту су браћа Брусин, Зденко (65) и Боро (63), који су у свако доба дана и године расположени да прискоче у помоћ и кажу ријеч више о природним љепотама, културно-историјским и другим знаменитостима па чак и одведу посјетиоце на лице мјеста, не само у општини него и већем дијелу сусједних локалних заједница.

Оно што је занимљиво, ријеч је о ентузијастима чије је поријекло из Новог Бечеја у Војводини, а у ове крајеве дошли су захваљујући оцу Јовану, који је као заљубљеник у коње дошао на Борике и запослио се у тадашњој ергели коња босанско-брдске и арапске пасмине, која је нажалост угашена прије четири године.

Јован Брусин и његова супруга Радмила сина Зденка донијели су у пеленама, а Боро се родио на Борикама. Као и многи други Војвођани Јован је на Борике донио и бицикл. Купио га је још за дјечијих дана и сину Зденку, а када је пристигао и свом Бору, којима је ово превозно средство постало велика љубав и хоби.

Након што се породица Брусин преселила у Рогатицу бициклима су врло често преваљивали удаљеност до Борика и назад, а нису им остали непознати ни путеви до Сокоца, Хан Пијеска, Вишеграда, Горажда и других мјеста овог краја.

Тамо гдје се није могло стићи бициклима Брусини су користили аутобусе и камионе који су најчешће возили балване из околних шума, али и пјешке по блату, снијегу, кршевитим теренима, јаругама, доловима и другим неприступачним предјелима у углавном скромној одјећи и обући, посебно послије Одбрамбено-отаџбинског рата, када су остали без сигурних радних мјеста и примања.

- Бивало се уморно, покисло, жедно, а понекад и гладно, али се ишло. Из чистог хобија обишли смо подручје општине Рогатица уздуж и попријеко. Сјемећ, Тмор, Жепска планина са њеним Зловхом и Звијездом са 1.399 метара надморске висине, простране шуме Деветака, Бокшаница, Врановина и Госина, Велики Жеп, видиковац Баба у кањону Дрине, Стари Брод па и дијелови Романије са Црвеним стојенама укључујући и сва друга по било чему познатија мјеста и посебно пећине у овим крајевима које знамо као свој џеп - кажу углас браћа Брусин.

Стигли су и до Требевића, Јахорине, Бјелашнице, Зеленгоре, и Маглића, али и до Таре, Дурмитора, Чврснице и Прења под мотом, како кажу, некадашњих феријалаца: “Упознај домовину да би је волио”.

- Оно што на нас оставља посебан утисак на подручју Рогатице су пећине и свијет у њима. Најатрактивнија је свакако пећина Говјештица, којој се приписује да је највећа у Републици Српској и БиХ, јер са својим одајама има површину од 9.870 метара уз обиман и фасцинантан пећински инвентар у виду сталактита и сталагнита - прича Боро за “Глас”.

Ту је, додаје, и пећина Погорелица са 1.435 метара и Голубовићка пећина у којој се налази “инвентар” за који се тврди да је стар најмање 1.200 година. У том кругу је и пећина Бања стијена са остацима грнчарије из праисторијског доба и све је то, што је посебно значајно, ушло у подручје тек формираног парка природе “Прача”, због чега ће, надају се Брусини, доћи до веће бриге о одржавању и заштити овог природног насљеђа.

Подручје општине Рогатица, настављају причу браћа Брусин, обилује и бројним културно-историјским знаменитостима.

Ту су остаци средњовјековних градова Борач, престоница познате властеле Павловић недалеко од Рогатице и Вратар у Жепи, а посебна атракција овог краја су средњовјековни стећци. У општини их је око 2.700 различитог облика и украса. Међу њима је и некропола Борак, која је 2008. године са својих више од 220 стећака проглашена националним спомеником БиХ.

Није занемарљива и некропола у Лађевинама, Горњем Осову и на Варошиштима, Андрићев мост на Жепи и Реџеп-пашина кула у Жепи и колонија античких споменика лапида у кругу Дома здравља “Др Зоран Митровић” у Рогатици. Ходати подручјем општине, наглашава Зденко, била би грехота, а не видјети Берешки водопад у Ракитници те водопад и више језерца на Пршином потоку.

Биљно богатство       

Зденко Брусин каже да подручје Рогатице обилује биљним богатством. Пажњу, између осталих, заокупља култна саса, односно шукунђед, како се ова биљка зове у народу те међеђа лијеска на Борикама, за коју ботаничари тврде да је стара скоро 500 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.