Браћа Туркић у родној Купрешкој висоравни

Срна
Foto: Срна

КУПРЕС - Саша и Симон Туркић су два брата, православна свештеника, са сурове Купрешке висоравни и данас, иако један проповиједа православље у Њемачкој, други у Алабами, нису заборавили свој Купрес одакле су отишли у свијет.

Подигли су јединствено спомен-обиљежје у облику крста за све православне Србе и редовно шаљу помоћ својим Купрешацима да би им олакшали тешке повратничке дане.

Јанко и Десанка били су познати учитељи и из њихове љубави на свијет су дошла три јунака са Купреса Јесењин, Саша и Симон.

Данас, хиљадама километара далеко, Симон и Саша проповиједају православље. Од 1999. године Симон је свештеник у Франкфурту на Мајни, док је Саша свештеник у Алабами у граду Галф Шорс.

У разговору за Срну, отац Симон прича да никада није и неће заборавити свој Купрес.

"Рат нас је, као и већину, запрепастио, а када нам је изгорјело 3.000 књига, запаљене су успомене на наше дјетињство и свакодневно шетање са оцем Плазеницом - чудесном планином", присјећа се отац Симон.

Ове топле љетње дане браћа Туркић проводе у родном Купресу са мајком, бесједе о безбрижном дјетињству и присјећају се лијепих прошлих времена.

Свештеник Симон прича са поносом о свом покојном оцу Јанку који је волио књижевност, природу, али изнад свега Господа и живот дао за слободу и отаџбину.

Деведесете године Јанка Туркића одвеле су у рат, гдје је и живот дао за завичај. У знак сјећања на оца и сав пострадали православни род било гдје у свијету, браћа Јесењин, Саша и Симон подигли су спомен-обиљежје у облику крста на Купресу.

"Купрес, Книн, Гламоч, Дрвар, Петровац, исто нам представља, као и Призрен и Крушевац. Гдје год да смо, оно смо што јесмо. Ми Срби смо рођени у православној вјери и призвани да будемо људи. Тако мој брат и ја служимо далеко километрима од наше висоравни и планина, али мислима и молитвом блиски земљацима и завичају", бесједи отац Симон.

Горштаци, високи и стамени, са још већим срцем браћа Туркић несебично помажу своје земљаке са Купреса.

"До сада смо слали хуманитарну помоћ родној груди. Два шлепера са хуманитарном помоћи. И одлучили смо се да подигнемо један крст у нашем завичају. То је крст на којем стоји први натпис 'Свим православним Србима'. Жељели смо да буде за покој душе нашем оцу, који је дао живот у одбрани отаџбине и за покој душа свима који су положили животе за отечество, и то не само на Купресу него било гдје да су пострадали Срби", објашњава свештеник Симон.

Он казује да је крст подигнут у жељи и за васкрсење завичаја.

"Крст је ппобудио наше земљаке да се не одричу свога до гроба. Сваке године 26. јула је Сабор код крста. И до сада смо одржали седам сабора. И ове ћемо године, али биће само парастос", најавио је отац Симон саборовање српског живља са Купреса.

Туркићи организују и акцију под називом "Божићни дари дјеци Купреса", па путем друштвених мрежа свештеници и пријатељи шаљу прилоге који касније буду поклоњени дјеци Купреса. Прошле године за 69 малишана са Купреса даровано је по 373 КМ.

СРБИН У СВИЈЕТУ КАО ОРАО У ЛЕТУ

"Бити Србин у свијету је као орао у лету, који гледа шта се иза брда ваља и који зна да ум царује, а снага кладе ваља. Србин бити значи бити човјек. Човјек бити значи бити Божији. Божији бити значи све љубити", казује отац Симон.

Чудо је, вели он, да српски народ и постоји послије турског ропства и два Свјетска рата. "То чудо због ког постојимо јесте наша вјера и ко нас је одржао и држи јесте Бог отаца наших. Мој саслужитељ отац Слободан Тијанић, коме је деда убијен у Јасеновцу, рече: жВише волим да је мученик него да је он био џелатж", казује отац Симон.

КРАЈИНА ЈЕ И КНИН, АЛИ И КОСОВО И МЕТОХИЈА

Отац Симон казује да је Крајина и Книн и Косово.

"Наш народ је мученички и страдални, али доброг и великог срца. То је племенита нит коју видимо у нашој дјеци од Крајине једне до Крајине друге. Једна Крајина је Книн, а друга Косово и Метохија. И овдје нема претензија и политике него имају гробља и манастири која свједоче о нашем вјековном мученичком постојању", казао је отац Симон.

Свештеници Туркићи своју дјецу уче - да бити Србин значи да ти је брат мио ма које вјере био и да ти је боље изгубити главу него своју огријешити душу.

"То је темељ Крајишника. Зидине неразрушиве и које ћемо обновити. Србин из Крајине пјева на камену - жја се свога не одричем до гробаж. Мисија мог брата и мене је та да подстакнемо наше рођаке, јер смо сви род, да се не одричу свога. Ко се одрекне, поклони и прода, продао је гробове својих предака и оставио светињу свог завичаја", истакао је отац Симон, додајући да су хуманитарне акције које реализују наишле и на похвале од људи римокатоличке и исламске вјероисповијести.

Отац Симон је завршио разговор казујући ријечи блаженопочившег патријарха Павла да "требамо бити људи".

"Ми не можемо бирати када и у ком народу ћемо се родити. Али, можемо увијек бирати да будемо људи или нељуди. Будимо људи. Немојте да вас убиједе да смо најгори. Нисмо најгори. Нисмо ни најбољи. Него смо као и сви други народи - има нас и добрих и лоших. Поручујем омладини, ако им се жури, нека сједну и уче. Међу људима нека укроте језик. За столом нека укроте руку, ако те нису примијетили док си сједио, не мораш ни устајати", каже отац Симон.

Купрес, је градић у југозападном делу БиХ. У општини Купрес налази се Купрешка висораван на 1.200 метара надморске висине и обухвата више од 550 километара квадратних. Некада већинско српско мјесто, данас су Срби тамо мањина, а браћа Туркић својим добрим дјелима свједоче о искреној љубави према Крајини, отаџбини, завичају и српству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана