Божо Влачић из Требиња ракијом и брашном од смокава беру награде
Требиње - Сочне смокве у Херцеговини ничу на сваком кораку, у двориштима, уз винограде и ријеке, али мало се зна о томе колико је ово воће благотворно за људски организам и шта се све од њега може произвести.
Осим по меду, вину, укусном сиру и љековитом биљу Херцеговина је позната и по изузетно здравом и хранљивом воћу - смоквама. Некад су је, због бројних стабала и здравог воћа, а при том јефтиног, звали и "сиротињска мајка". Значај и квалитет овог воћа препознао је и Требињац Божо Влачић, који је међу првима почео да се бави плантажним узгојем смокава.
Ликери, џемови, слатко, ракија само су дио производа које Влачић прави од овог медитеранског воћа. Међутим, ту није стао. Одлучио је да искористи све што му смокве пружају, па чак и њихов лист. Иако многима звучи необично, од смоквиног листа овај Требињац производи брашно. Божо је редован посјетилац сајмова широм земље и региона, а његови производи привлаче пажњу гдје год да се појави. Влачићеве прерађевине од смокава до сада су освојиле бројне награде и признања. Међу њима и ракија од сувих смокава.
- Ракију печем као и сваку другу, само што, за разлику од на примјер лозе, гдје је понекад потребно појачати сладор, код смокава га морам смањивати, јер су смокве изузетно слатке - каже Влачић и наглашава да је његова ракија од сувих смокава прошле године награђене на бројним сајмовима.
Када је ријеч о врстама, у Влачићевом смоквику заступљене су углавном аутохтоне, херцеговачке сорте.
- Има ту свега попут петроваче, која прва сазријева, око 15. јула, па до зимице, коју смо лани брали 15. новембра. Имамо и клапавице, сушарице и друге сличне врсте - каже Влачић, који је једини прерађивач смокава у РС, а највећи у БиХ.
Овај домаћин засадио је готово 500 стабала, а ове године планира и да прошири производњу. Каже да жели да направи 100.000 тегли разних производа од смокава. Са продајом, прича, нема проблема, јер свако ко једном проба ове производе, обавезно постаје и стални купац.
За смокве Божо истиче да су изузетно захвалне, али и специфичне. Не захтијевају много пажње, осим резидбе и ђубрења. Производи и слатко од гуљених и зелених смокава, џемове за дијабетичаре, смокве са орасима, суве смокве, а за све своје производе каже да су домаћи и ручно направљени, без адитива и конзерванса, баш као што су то некада радиле наше баке.
Од јапанске организације ЈИЦА лани је добио сушару за воће, што му увелико олакшава посао, јер су суве смокве један од производа који се највише тражи. Прошла година за узгој смокава, каже он, била је изузетно успјешна. Род је био добар, па је на неким стаблима могао да убере и до 200 килограма плода. Нада се да га род неће изневјерити ни ове године.
Природни лијек
Стручњаци истичу да су смокве, због специфичних уздужних влакана, природни лијек за све тегобе дигестивног тракта.
Обилују витаминима комплекса Б, а суве смокве су извор минерала калцијума, цинка, калијума, селена, гвожђа и бакра. Гвожђе и бакар потребни су за стварање црвених крвних зрнаца, док је калијум важан саставни дио ћелија и тјелесних течности те помаже у регулацији срчаног ритма и крвног притиска.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
