Божина воденица у Сасама нон-стоп меље

Од четири воденице у сребреничкој општини, само она у власништву Боже Ранкића у Сасама непрекидно ради и меље жито.

У двије се ријетко кад покрене воденички жрвањ, а једна се уопште не користи од поплава 2014. године, када је претрпјела оштећења.

Некада су у сребреничком, као и осталим крајевима Српске и Балкана, сви водотоци већих потока и рјечица били "окићени" воденицама и скоро свака породична задруга имала је свој млин или воденицу на најближем јачем потоку.

Технолошка модернизација и изградња млинова на парни и електрични погон довела је до гашења и скоро потпуног нестанка воденица на овим просторима.

Само ријетке су преживјеле захваљујући ентузијазму њихових власника и љубави према воденичарском позиву и брашну испод воденичког камена, самљевеном на чист и природан начин.

Све израженија потреба за здравом храном и начином живота коју заговарају здравствени стручњаци ради превентиве и спречавања појаве разних обољења, поново је актуелизовала и оживјела рад воденица које имају све више посла.

У порасту је број људи који желе и почињу да користе здраву и на традиционалан начин припреману храну и брашно из "поточаре", као основни прехрамбени производ.

Многи се одлучују да производе или купују органски произведено жито, што значи произведено без употребе вјештачког ђубрива и пестицида, као и да то жито мељу у воденицама и потом користе за исхрану.

То доводи до повећања обима посла за воденичаре, што потврђује Божо Ранкић, помељар из сребреничког села Сасе.

Каже да његова воденица непрекидно ради 24 часа дневно и да нема паузе у раду јер је велика потражња за брашном самљевеним на природан, традиционалан начин, уз коришћење снаге воде која покреће воденички жрвањ.

Божо прича да је воденицу 1957. године направио његов отац, те да јој је он једино замијенио кров јер је прокишњавао, али да је сачувала првобитни изглед и да постоји потреба да се реновира.

Он појашњава да највише меље кукуруз и пшеницу, а посљедњих година хељду и раж, што говори да све више људи посвећује бригу здравој исхрани.

Према Божиним ријечима највише корисника његових услуга је са подручја Братунца, затим са простора сребреничке и зворничке општине.

"Појављују се заинтересовани из разних крајева БиХ и Србије, али и странци који купују кукурузно, хељдино и ражево брашно", истиче овај снажни седамдесетогодишњак.

Божо се обраћао на више адреса за помоћ да реновира воденицу и реконструише воденичку опрему, али није наилазио на подршку.

Недавно је добио обећање представника Јапанске агенције за међународни развој да ће му помоћи и очекује да ће ове године реновирати воденицу и обновити опрему.

Уз воденицу, Божо има и неколико десетина пчелињих ројева па се, осим брашна, у његовој воденици може набавити веома квалитетан мед и други пчелињи производи, а у сезони бербе и малине са плантаже у њиви поред воденице, одакле и наводњава малињак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.