Божић у дому седмочлане породице Татић из Доње Лепенице код Српца највећа срећа

Иако су већ засновали властите породице, најстарија кћерка Бранкица (33) и син Борислав (30) са животним сапутницима долазе да прославе празник у топлини родитељског дома, а из Њемачке им се придружују сестре близнакиње Милица и Милијана, које не могу замислити Божић у туђини. Дочекује их брат Бојан, који је рођен истог дана када и њих двије, 7. новембра 1996. године, и који је највећи мезимац у породици.

- За мене је Божић заиста најрадоснији празник, јер када смо сви на окупу, за заједничком трпезом, за мене нема веће среће. Истински уживамо у његовим чарима и прослављамо га онако како су то радили и наши преци. Сваки крај има неке своје обичаје, а ми се држимо оних које су нам пренијели наши родитељи, дједови и баке - каже Мира Татић.

Прослава Божића код Татића почиње на Бадњи дан, када устају рано ујутро да би посјекли бадњак и донијели пред кућу, а затим пеку божићну печеницу коју су припремили дан раније, на Туциндан.

- Прије изласка сунца одлазим са сином Бориславом да бих пронашао бадњак који има широку крошњу са доста грана и листова. Сијече се тако што се треба окренути према истоку и ударити са једним, а највише три ударца. Постављамо га пред гаражу, гдје га домаћице оките, а неколико гранчица унесемо у кућу. При сјечењу бадњака обавезно се изговара молитва за здравље и срећу - каже педесетчетворогодишњи Бранислав.

Један од сеоских обичаја је да окићен бадњак, који су посјекли мјештани, провезу на трактору кроз село, гдје га сва домаћинства благосиљају и дарују, а на исти начин се дочекује и код породице Татић.

- Припремимо ракију, вино, пешкире и приглавке да бисмо даривали бадњак, а обавезно га поспемо житом, као и све госте који нам дођу у посјету - прича Мира.

Истиче да је њихова традиција, која датира још из давних времена, да на Бадњи дан никуда не одлазе од куће, а тај дан су искључиво посвећени припреми празничне трпезе и породичном окупљању и дружењу.

- На Бадњи дан обавезно спремамо посна јела попут рибе на жару, посног пасуља, роткве и баклаве, а прије вечере уносимо у кућу сламу за пијукање, чему се сви радујемо. Поред бомбона и слаткиша, у слами се нађе и која парица, а све што се пронађе однесе се сутрадан и придари цркви. Сламом која остане од пијукања окитимо воће, да буде родна година - каже Мира.

На божићно јутро, дјеца одлазе у цркву на уранак, а домаћини остају код куће да би спремили трпезу.

Отац Бранислав сијече печеницу и то по обичајима прво лијеву плећку, док се глава обавезно оставља за Мали Божић, који се прославља седам дана касније.

- Док супруг припрема печеницу, моја је дужност да испечем погачу чесницу у коју се стави новчић и онај ко га пронађе биће срећне руке у овој години. Код нас је обичај да онај ко га пронађе новчић однесе у цркву за срећу и здравље, а пошто имамо пуно дјеце, готово увијек се деси да га пронађе неко од њих - каже Мира.

Један од обичаја које су наслиједили од предака је да за Божић припремају три хљеба, а поред чеснице, пеку се још и погаче ковртањ и орачица.

- Чесница се поједе за Божић, а ковртањ и орачица се остављају за Мали Божић и од њих се прави попара, која се једе за доручак. Мали Божић се код нас такође прославља у великој радости и досљедно поштујемо све обичаје, иако нас не буде много у кући као за Божић, али љепота празновања остаје иста - каже Мира.

На божићној трпези код Татића се поред чеснице и печенице обавезно нађу и сарма и цицвара, као и разни колачи, а прије него што се почне са јелом упали се свијећа, уз обавезну молитву.

- Доручак почиње тек када се сви укућани врате из цркве и тада се сједа за сто. Прије јела обавезно се поједе кришка јабуке умочена у мед, а на трпези се по традицији увијек нађе и домаћи сир. Сједимо и дружимо се читавог дана у радости и весељу, а ако нам неко дође у госте, такође нам се придружи за столом - каже Мира.

Заједно с њима Божић редовно прославља и Браниславов отац Ранко (79), а од ове године, поред снахе Наташе, први пут им се придружио и унук Његош, који има свега шест мјесеци.

Његошев отац Борислав каже да већ двије године живи са супругом у Српцу, али да божићне празнике редовно прослављају у његовој родној кући.

- За Божић ме вежу само лијепе успомене. Још од малих ногу сам ишао са оцем сјећи бадњак у шуму, што је за мене био посебан осјећај који ћу пренијети и свом сину. Радује ме што се обичаји из тог периода нису промијенили до данас - каже Борислав.

Његова најстарија сестра Бранкица, која са супругом Немањом живи у Бањалуци, такође долази код родитеља да прославе Божић а ни даљина већа од 700 километара није препрека за њихове млађе сестре Милицу и Милијану да им се придруже на божићном весељу.

- Моја прва асоцијација на Божић је кићење бадњака, пијукање код куће и у цркви, налагање бадњака пред храмом и дружење у породичној кући за трпезом. То је наш највећи мотив да се вратимо у завичај и своји на своме дочекамо најрадоснији празник - каже Милица.

Она са сестром Милијаном ради као здравствени радник у једној клиници у Минхену, а у слободно вријеме доста времена проводи у дружењу са нашим земљацима.

- Веома држимо до православне вјере, што је још више дошло до изражаја сада када живимо у туђини. Често посјећујемо литургије у православној цркви у Минхену, гдје долази доста људи из Српске који тамо живе и раде. Прошле године смо у Њемачкој прославиле нашу крсну славу Ђурђевдан и тешко нам је пало што нисмо могле доћи кући, али смо то прославиле на свој начин, у друштву најближих пријатеља с којима се тамо дружимо - присјетила се Милијана.

Како каже, жељно чека тренутак када ће поново сви заједно бити на окупу у родном селу, јер је породица за њих светиња и највеће благо.

Рођенданско славље

Између Нове године и Божића у кући Татића ових дана је приређено још једно весеље, јер је домаћица Мира прославила 52. рођендан.

- Дјеца се се окупила и прије Божића да би ми спремили изненађење - торту, цвијеће и поклоне. Било је лијепо и емотивно, посебно што сам први пут прославила рођендан са унуком - рекла је Мира.

Удружење

Бранислав Татић је власник приватне фирме која се бави дрвопрерадом, а добре резултате постиже и у области пољопривреде. Супруга Мира је предсједница Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор” из Српца, а њихов најмлађи син Бојан је такође члан овог удружења.      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.