Богдан Новаковић из Рудог за око три и по деценије стекао 200 друштава

Сретен Митровић
Foto: Сретен Митровић

РУДО - Мали је број пчелара у општинама горњодринске регије и из пограничних у Србији па и шире који нису чули за Богдана Новаковића из Рудог који је од роја добијеног на поклон постао доајен пчеларства.

Овај бивши “Енергоинвестов” електромонтер, који се током радног вијека пењао на високе далеководне стубове широм бивше СФРЈ, Њемачке и Либије, међу пчеларе ушао је прије више од 35 година.

- За све су “криви” мој тадашњи колега Саво Мићевић и пријатељ Милован Масал, руководилац Радне јединице електродиструбуције у Рудом, човјек код кога је морало бити по његовом. У противном, нема пријатељства ни дружења са оним који му опонирају. Милораду је као пчелару аматеру побјегао један рој из скромног пчеларника и примио се у врху оближње тополе. Била је дилема - пустити га да оде куд је пошао или сјећи тополу. Ја, електромонтер са атестом за пењање на висине, прихватим да се попнем и скинем тај рој - присјећа се седамдесетогодишњи Богдан.

Посао је успјешно обавио, а на његово изненађење, Милован му је тај рој поклонио.

- И то је био почетак мога пчеларења. Уз овај, поклоњени, дошло је и пар купљених ројева и ја се дубоку “увалих” у мед из кога се ни до данас нисам извукао - додаје Богдан.

У почетку је све било у домену хобија из љубави према пчелама, а од 1996. године, када је захваљујући бенефицираном радном стажу релативно млад и здрав отишао у пензију, и главно занимање и терапија за душу и тијело. Бављење пчеларством, признаје Богдан, донијело му је и солидну материјалну корист без које би било тешко одшколовати троје дјеце за љекара, професора математике и дипломираног електроинжењера.

Богдан прича да је прошле јесени зазимио око 200 друштава у два покривена пчелињака од којих је један дуг чак 40 метара.

- Пошто сам сва своја друштва за зимовање добро припремио, а то ће рећи оставио им довољно меда или дао “погача” за храну, надам се да неће бити неког већег угибања и да ћемо моје пчеле и ја већ са првим прољећним данима поћи у “нове радне побједе” - каже Богдан додајући да не пчелари само у Рудом, гдје је рођен и гдје се из Сарајева вратио одмах по пензионисању. Како истиче, номади по више мјеста у Републици Српској од Билеће, Братунца до Борика, и широм Србије.

- Чим пропјева шева, пакујем већину мојих друштава и пут на пашу у Шумадији и Банату. То номађење прошле године спасло ми је сезону. Донијело ми је 1,5 тона меда, а од друштава која су остала код куће у стационару нисам у просјеку добио ни килограм. Штавише, већину друштава у пуној сезони медобрања морао сам прихрањивати да би остала у животу - прича овај вриједни пчелар.   

Заслуге за свој успјех приписује стручној литератури коју помно прати, а слушао је и бројна предавања стручњака, ишао на сајмове меда и, како каже, “крао” знање од старијих пчелара. Такав однос према пчелама и пчеларству вишеструко му се исплатио. Радо помаже млађим пчеларима, због чега је добио и бројна признања.

- Посебно сам поносан на медаљу и диплому “Проф. Јован Живановић” као највеће признање које додјељује Савез пчелара Србије - поносан је Богдан, чији су успјех у пчеларству и однос према колегама разлог што је он на челу удружења руђанских пчелара “Медовина” већ годинама. Као узоран пчелар делегат је пчелара горњодринске регије у Савезу пчелара Републике Српске и члан удружења у Вишеграду, Прибоју, Пријепољу и Пљевљима. Почасни је члан пчелара у федералном Горажду и радо виђен гост у свим другим удружењима на тромеђи Републике Српске, Србије и Црне Горе.

 Матице

Уз мед као основни производ, Богдан Новаковић је познат и као произвођач воска, свијећа, прополиса, матичног млијеча, полена, ројева, којих годишње прода и до 100. Ипак, највише користи има од производње и продаје матица. Из свог репродукционог центра, који је једини у горњодринској и сарајевско-романијској регији, годишње пчеларима прода, али и поклони, и до 2.000 матица без којих нема живота у кошници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана