Богата историја Кладара код Српца сачувана међу корицама књиге

Књига под називом “Моје село Кладари” аутора Драгана Ђурђевића, недавно је изашла из штампе и објављена на чак 244 странице, а обилује мноштвом фотографија и података о природним и географским карактеристикама овог подручја, миграционим кретањима, вјерској и националној структури, етнографији, ношњи и мелосу, развоју школства, обичајима и вјеровањима.

Ђурђевић каже да је за настанак ове књиге био пресудан сусрет са мјештанином Душаном Дабићем који живи у Новом Саду, а води поријекло из Кладара, а који га је убјеђивао како би требало да се посветим писању и да будем аутор ове монографије.

- У почетку сам био несигуран да ли имам списатељске способности с обзиром на то да нисам ни историчар, ни књижевник и да у писању немам искуства. Посљедњи пут ме је убјеђивао испред храма Преображења Господњег у Разбоју 2021. године, али сам и тада имао одређену дозу сумње. Међутим, када смо се срели у Новом Саду гдје Душан живи као успјешан привредник, све се промијенило. Наредног јутра сам отишао у манастир Ковиљ, присуствовао литургији и у повратку кући добио надахнуће да пишем - рекао је Ђурђевић.

Почео је прикупљати материјал из бројних књига, пописа становника, шематизама, православних листова, црквених домовника, Архива и Музеја Републике Српске, а значајну помоћ добио је од старијих мјештана.

- Почео сам писати потпуно мотивисан уочи Митровдана, 7. новембра 2022. године. Истражујући сазнао сам почетке организовања живота на овом простору, најстарије породице и оне које више не постоје, структуру становништва, начин и организовање живота кроз задруге, податке о настанку и развоју села и слично. На више од стотину страница пописао сам све породице и њихова породична стабла - каже Ђурђевић.

У књизи истиче да у Кладарима данас живи 387 становника, а широм Европе и свијета још 104 и од укупно 231 куће напуштено је њих 47. Ово село које је подијељено на Горње и Доње Кладаре нема своју школу нити цркву али, како је навео, има гробље које се налази у засеоку Бараји, а ђаци су наставу похађали у школи у Стапарима.

Према подацима које је прикупио, подручје Кладара било је насељено и за вријеме владавине Западног римског царства и у средњем вијеку, о чему свједоче и остаци римског гробља откривеног на имању породице Цвијић, 2001. године.

- Археолози Музеја Републике Српске су на позив мјештанина Ђуре Цвијића пронашли римску некрополу која датира, претпоставља се, између другог и четвртог вијека. Скелетни остаци су из једне гробнице извађени и документовани и није било прилога у гробу, док су у другом гробу остаци девастирани и с временом опљачкани. Пронађена је и трећа, мања гробница и вјероватно се радило о дјечјем гробу - истакао је Ђурђевић.

Истиче да је овај простор био чувен по отпору против турског режима и додаје да је кључну улогу одиграла православна вјера и Српска православна црква, која је, иако поробљена, чувала помен на светосавље и косовски завјет.

Монографија о селу Кладари објављена је у издању Завичајног музеја Градишка, а до сада је промовисана у Градишци и Српцу.

Истакнуте личности

У Кладарима је активан друштвени живот који се одвија кроз дјеловање еколошког друштва, мото и фудбалског клуба, а познато је и по знаменитим личностима међу којима су репрезентативац Југославије у веслању Милош Адамовић, кошаркаш и најбољи спортиста Српске 2013. године Филип Адамовић, двоструки европски првак у голубарству Ђуро Митраковић и женски фудбалски судија са ФИФА грбом Слађана Јовичић Крагуљ. Ово село изњедрило је и једног предсједника општине, народног посланика и шест одборника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.