Бијељинке Смиља Мидановић и Анђа Бајић упркос временским неприликама не напуштају своје тезге на Зеленој пијаци
БИЈЕЉИНА - Киша, снијег, лед или несносна врућина већ деценијама не могу спријечити двије Бијељинке да, иако су у позним годинама, свакодневно на пијаци продају производе које су саме произвеле. Смиља Мидановић и Анђа Бајић, које газе девету деценију живота, примјер су данашњој омладини да се радом и залагањем све може постићи.
Бака Смиља тридесет година ради на градској Зеленој пијаци и најстарији је закупац тезге. Пензију је зарадила у бијељинском “Житопромету” и од тада па до данас не посустаје, већ свако јутро порани на своју тезгу.
- Радим толико дуго да више и не памтим, почела сам прије рата. Када сам се пензионисала, дошла сам на пијацу и од тада сам ту свакодневно - каже ова 88-годишњакиња. Истиче да је рад испуњава.
- Не могу да сједим код куће, навикла сам се да радим и зарађујем. То ме одржава у животу, јер када се крећем и комуницирам са људима, некако ми буде лакше - каже Смиља.
На њеној тезги све су домаћи производи.
- Продајем домаће сјеменке, пасуљ и још понешто. Ту су и ручно рађени производи, као што су вунене чарапе и “папе”, које сама плетем. Такође и штрикам, колико ми вријеме дозвољава - каже Смиља.
Иако ради на отвореном, без обзира на временске услове, ова старица се не предаје. Бориће се, како каже, док је здравље служи.
- Заради се понешто, иако су тешка времена. Суша, мраз, лед све то утиче на производњу, а онда и на продају, а и народ нема пара. Данас је много теже нешто продати него у вријеме када сам почела - прича ова вриједна старица, која је одговорност и радне обавезе пренијела и на укућане. Како каже, њен син и снаха се баве узгојем цвијећа, које такође продају на пијаци.
Само неколико тезги даље сједи још једна несвакидашња трговкиња Анђа, Бајић која нуди оно што је сама исплела. Иако има 85 година, плете и хекла без наочара. Вид је, каже, добро служи, а и руке па тако себи уљепшава старачке дане и самоћу.
- Ја сам на Зеленој пијаци већ пуних 19 година, колико и живим у Бијељини. Супруг ми је умро прије неколико година и од тада живим сама. Вријеме прекраћујем плетењем и хеклањем. Углавном плетем чарапе, дјечје и за одрасле и хеклам столњаке. Да ми није ових игала, не знам шта бих, то ме одржава - вели Анђа. Ова скромна старица не жали се на живот и зараду, јер интересовања за њен рад има међу Бијељинцима.
- Народ се све више враћа правом квалитету. Сваки дан продам понешто. Пензија је мала и недовољна за живот па ми ова зарада добро дође - задовољно каже она.
Ове двије жене риједак су и позитиван примјер данашњег времена. Немају много, али се труде да буду корисне. Иако памте љепше дане и бољи живот, не жале се, за разлику од много млађих. Саме су пронашле свој рецепт како да зараде и у деветој деценији живота. Кажу, само да их здравље послужи, још ће плести и хеклати.
Манифестације
Смиља Мидановић и Анђа Бајић старије су и од Зелене пијаце на којој раде, а која постоји 71. годину. Руководство предузећа “Комуналац”, које газдује пијачним простором, препознало је да све више жена продаје, али и купује рукотворине, што је, између осталог, био разлог да организују чак четири манифестације током 2019. године с циљем промоције домаћих производа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
