Бањалучанин Марко Кременовић: Само ме срећа сачувала док се земља тресла
Бањалука - Повријеђени су лежали посвуда, војска је носила крваве људе, док су многи уплакани стајали испред рушевина својих домова. Спавали смо на улици. Ипак, нисам хтио да одустанем од пењања, вјеровао сам у срећу и да ми се ништа неће десити, и она ме није издала.
Тим ријечима започиње своју причу Бањалучанин Марко Кременовић, који је у петак стигао кући, послије четири седмице боравка у Непалу, који су претходних дана погодили разорни земљотреси у којима су животе изгубиле хиљаде људи. Овај храбри младић отишао је у ту далеку азијску земљу потпуно сам. Купио је јефтину авионску карту од Сарајева до Катмандуа, све сам организовао и отиснуо се у непознато.
- На интернету сам пронашао и партнере за пењање, младића и двије дјевојке из Канаде, који су планирали пењање у истом периоду кад и ја - прича Марко.
На питање колико дуго се бави алпинизмом, смије се, одмахујући руком. Каже да се у планинарско друштво учланио само 15 дана прије одласка у Непал, да би сазнао основне информације о планинарењу.
- Прије врха Кала Патхар, од 5.550 метара, који је био мој циљ, који сам ето успио да остварим, пењао сам се једино на Шехове и Козару - каже весело Марко.
Осмијех нестаје када почиње да прича о ономе што је преживио у Непалу. То ја, наглашава, тешко описати. Понавља да је права срећа да је остао неповријеђен.
Први земљотрес затекао га је у продавници док су куповали кабанице. Његов епицентар био је на око 80 километара удаљеном мјесту Покхара.
- Одједном се почело све трести, падају ствари са полица, продавачица почиње да паничи. И ја сам се уплашио - прича Марко.
Каже да му је најгоре било те прве ноћи. Није спавао у хотелу због опасности од рушења па је преноћио у кухињи од дрвета.
- Земља се тресла сваког сата - каже Марко, који се због свега што је преживио и сада трза у сну. Ипак, са осмијехом додаје да је одлично прошао, јер му је то једина посљедица из Непала. Други јачи земљотрес затекао га је на улици, када је ишао да посјети највећи Будин споменик у Катмандуу.
- Прво су се уплашиле животиње. Зачуо се лавеж паса и гавранови. Било је језиво. Толико се тресло да се није могло ходати, морали смо сјести. Све је порушено - завршава своју причу овај авантуриста, који је спреман на ново путовање, на којем неће бити, како се се нада, земљотреса.
Кремације
Током посљедња два дана боравка у Катмандуу Марко Кременовић покушао је да посјети неке од најстаријих споменика који су под заштитом UNESCO-а.
- Готово је све уништено - рекао је он.
Прошао је, како каже, и кроз мјесто гдје се обављају кремације.
- Дневно ту обично обаве петнаестак кремација, а послије земљотреса је спаљивано више од 300 тијела у једном дану - казао је Марко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
