Бањалучани Сањин Брус и Игор Шкорић препјешачили 400 километара до Острога упркос олуји и жуљевима

Ови млади момци на прво ходочашће, пут велике светиње у Црној Гори, кренули су 17. августа са платоа парохијске цркве у Карановцу. Иако су комшије, нису знали да имају исту жељу коју су открили један другом свега неколико дана пред кретање на пут. Нису се, почињу причу деветнаестогодишњи Сањин и двадесетпетогодишњи Игор, много двоумили већ су се удружили и кренули у испуњење дугогодишњег сна.

На самом почетку ходочашћа пратило их је, настављају они, веома лоше вријеме, јака грмљавина праћена кишом и олујним вјетром.

Сањин, студент прве године Електротехничког факултета у Бањалуци, казао је да су се у Острог упутили преко Кнежева, Травника, Кисељака, Сарајева, те су на путу до ове светиње прошли кроз Фочу и Плужине.

- У сваком мјесту које смо прошли људи су нас, без обзира на вјеру, пријатно изненадили. У Кнежеву су нас дочекали неки момци који су нам обезбиједили преноћиште, након чега смо се упутили ка Травнику гдје су нас, такође, доста лијепо угостили. Док не кренеш и не знаш колико је људи доброг срца - испричао је Сањин сабирајући утиске.

Од пјешачења су им се створили жуљеви, али ниједног тренутка им, кажу, није пало на памет да одустану. Овај пут посебно ће им  остати у сјећању због пса торњака који их је пратио из Трнова до манастира Пива, отприлике неких 100 километара.

- Све вријеме је са нама ишао, пратио нас је у стопу. Прва два дана пас ништа није хтио да једе, тек трећи дан нам је из руке почео јести. Као да га је Бог послао да нас чува. Кад је монах у манастиру Пива зазвонио, пас је отишао. Да је наставио пут са нама и дошао до Острога, сигурно бисмо га довели у нашу Бањалуку - прича Игор, који је иначе припадник Министарства унутрашњих послова РС.  

Он истиче да је најљепши осјећај кад их неко препозна као ходочаснике, па их поздрави и прозбори са њима коју ријеч, а таквих је каже било много. 

- У једном моменту смо остали без воде, буквално смо у флашици имали три гутљаја и десет километара испред себе до првих кућа. Полако нас је почела хватати паника, међутим, ниоткуда иза угла се појавила чесма и људи који продају сокове. Умили смо се и напунили своје флаше водом. Наставили смо пут, осјећали смо се као да смо тек кренули од куће. Нашој срећи није било краја. То нам је дало снагу да наставимо даље - испричао је Игор.

Сам долазак у манастир Острог и дочек монаха којима је њихов долазак најавио свештеник из Карановца, углас причају комшије, натјера сузе на очи и прегршт емоција.

За све оне који желе да крену на путовање слично њиховом, имају само једну поруку.

- Ако нешто желите, то и слиједите. Све је ствар жеље, остало су изговори - закључили су ови храбри младићи Сањин и Игор.

Планови

Сањин и Игор, пуни ентузијазма, већ сад кују нове планове за сљедеће ходочашће, које би требало да буде у мају наредне године, када би на пут ка Острогу требало да крену у већем броју.

- Након што смо се вратили и испричали своју причу, многу другови су се заинтересовали да нам се придруже сљедеће године – каже Игор.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.