Бабић: Не усмјеравати дјецу у само један спорт прије десете године
Приједор - Школе спорта за предшколски и рани школски узраст имају за циљ да омогуће дјеци да прођу кроз што више различитих спортских дисциплина како би се сама пронашла у нечему, али и да спријече рано усмјеравање у само један спорт, јер оно доводи до засићења.
"Прије десете године дјецу не треба усмјеравати у само један спорт, јер то значи радити технике и тактике прије базичног и развоја моторичких способности, а то је као да од дјеце тражите писане задатке, а да ни абецеду, ни азбуку нису савладала", рекао је Срни професор физичког васпитања и спорта Филип Бабић.
Бабић је оснивач и водитељ Школе спорта "Каспер" која у Бањалуци, Лакташима и Приједору има више од 300 чланова узраста од четири до 14 година.
Ова школа је у пет бањалучких основних школа са око 3.000 ђака радила анкету чији су резултати показали да је више од половине дјеце до петог разреда тренирало три или више спортова, а да од петог разреда не тренирају ниједан.
"Спортска индустрија искориштава популарност појединих спортова или успјешних спортиста и намеће рад са дјецом већ од предшколског узраста. Дијете тада није зрело и лако доживи разочарење, а на напуштање тренирања утичу и неуређено тржиште и неверификовани тренери", појаснио је Бабић.
Он је нагласио да је оптималан узраст за опредјељење за један спорт десета година, јер је тада дијете најприпремљеније, додавши да томе треба да претходи упознавање о разним врстама спортова и учење основних елемената, јер је дјетету од пет година потребно неколико мјесеци за нешто што са десет година може савладати за неколико тренинга.
"Радимо атлетику, спортове са лоптом, гимнастику, плес, тенис, бадминтон, пливање, рафтинг, кајак кану, флорбол, бициклизам, клизање, вожњу ролерима, пењање на вјештачке стијене, скијање, а водимо дјецу и на утакмице да виде како изгледа финални производ прије него се почнемо бавити његовим елементима", навео је Бабић.
Он је истакао да је школа спорта коју води регистрована као удружење грађана, да има два стално запослена тренера и шест сарадника, да немају дневник и не могу дати јединицу или неоправдан час, него да стално морају бити иновативни и конкурентни.
"Први пут кад дијете каже да му се не иде, позивамо родитеље и ту се завршава прича, а ако нема дјеце, нема ни чланарине, ни нама прихода. Према томе, зависимо искључиво од квалитета свога рада", нагласио је Бабић.
Он је подсјетио да наставни план и програм у Републици Српској предвиђа по три часа физичког васпитања од првог до петог разреда и по два од шестог до деветог, те додао да је једно истраживање Факултета физичког васпитања и спорта у Бањалуци показало да свега 18 одсто бањалучких основаца има редовно и регуларно наставу из овог предмета.
"Познато је да дјеца у већини случајева или имају неки други предмет умјесто физичког или физичко не раде у фискултурној сали или се спајају са више одјељења и других разреда, поготово, у нижим разредима основне школе када је физичка активност потребнија него у вишим", рекао је Бабић.
Према његовим ријечима, треба се угледати на Словенију која је на два часа вожње од Републике Српске и која са 1,2 милиона становника постиже све боље и боље резултате у спорту, али која има обавезно физичко васпитање већ у вртићима, а кад у основној школи прелазе од учитеља наставницима, уз њих иду и картони о дотадашњем праћењу њихових физичких активности и тада се дјеца уписују у одређене спортске колективе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
