Археолошко благо адут за развој Сребренице
Сребреница - Римски град у Скеланима, средњовјековне тврђаве, стари град Сребреник и Осаћанске умјетности, само су неки од адута Сребренице захваљујући којима ће се ова општина кандидовати за Европску престоницу културе 2024. године.
Ова престижна титула представља најзначајнији пројекат у области културе у Европи, а општини би донијела прекретницу у развоју и отворила врата инвеститорима.
Директорица Археолошког музеја "Римски муниципијум Скелани" Свјетлана Марковић и археолог из музеја Требиње Ивана Грујић увјерене су да би Сребреница могла да добије кандидатуру.
Начелник општине Младен Грујичић оцијенио је да је кандидатура велика шанса да се Сребреници и људима који живе у њој обезбиједи боља будућност.
- Морамо учинити све да на овим просторима обезбиједимо боље сутра за становнике Сребренице који су у посљедњем рату много изгубили. Кандидатура је јединствена прилика да то урадимо и ми ћемо том послу приступити одлучно и професионално - поручио је Грујичић.
Он каже да би сребреничка општина, ако дође до реализације овог пројекта, могла да рачуна на око 50 милиона евра за развој. До краја године, како је најављено, биће урађен и мастер план.
Грујићева истиче да су археолошка налазишта у Сребреници јединствена у БиХ и представљају право богатство.
- На локалитету у Скеланима се налазе мозаици који су по естетској и умјетничкој вриједности врхунски и који ће бити веома важан адут приликом кандидатуре - оцијенила је она.
Истакла је значај средњовјековних утврђења Доњи и Горњи град изнад Сребренице рекавши да су на овим локалитетима планирана даља истраживања.
- Ту су још и црквишта из раног средњег вијека, из периода Византије, који свједоче о раном прихватању хришћанства у овим крајевима. Током прошлогодишњих истраживања на локалитету Боровац у мјесној заједници Ораховица откривени су остаци цркве из 6. вијека - рекла је Грујићева.
Марковићева је рекла да су археолошка истраживања од 2008. године довела до епохалних открића да се на подручју Скелана налазило велико и развијено античко насеље.
Подсјетила је да су на локалитетима Задружни дом, Бранкова њива и Анкино двориште откривени остаци велике римске грађевине. Пронађени су јединствени подни мозаици површине 140 метара квадратних, подно гријање, остаци фресака и 80 споменика из Римског доба.
- Имамо шта да покажемо туристима и самим доношењем закона о Националном парку "Дрина" могао би да се увеже туризам са Бајином Баштом, Таром, Златибором, Вишеградом, Каменградом - рекла је Марковићева.
Од 2011. године археолошко подручје у Скеланима је национални споменик БиХ.
Шта је, између осталог, до сада откривено
- Остаци архитектуре римског града (Муниципиум Малвезиатиум)
- Остаци Виле рустика и двије базилике из ранохришћанског доба,
- 80 римских споменика и један средњовјековни стећак
- Зидине императорске палате са мозаицима и остацима система подног гријања
- црквишта из периода Византије
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
