Андреј живи снове уз ајкуле у морским дубинама
Сарајево - У морским дубинама никад не знате на шта ћете наићи и то је изазов који нас покреће, открива чари свог необичног посла стручњак за морске псе Андреј Гајић.
Овај Сарајлија од малих ногу истражује морске дубине и слиједи своје снове. Већ када је кренуо у средњу школу имао је изграђене контакте са важним свјетским океанографима, са којима ће неколико година касније основати организацију "Шарклаб интернешнел". Данас је предсједник њеног Управног одбора, а она је израсла у једну од кровних европских организација за истраживање и заштиту морских паса са сједиштем на Малти и тимовима у више од 15 земаља.
- Ово је један од најизазовнијих послова. Чак и ако на истом мјесту роните дуго, свако зарањање представља нови изазов и сваки пут је као да сте први пут на том мјесту - каже Гајић.
Посљедњу велику мисију обавио је недавно у Истанбулу, гдје је са колегама у највећем свјетском акваријуму "Си лајф" пратио здравствено стање морских паса и ража.
- Проучавали смо симптоме које рибе добијају током живота у акваријуму, попут повећања обима око шкрга или другог дијела тијела и пратили њихове реакције на људски додир или храњење. Истраживања су показала да овим морским организмима прија живот у заточеништву, нарочито у акваријуму попут "Си лајфа", који им омогућава услове за живот као у природном окружењу. Закључак је и да се те рибе навикавају на присутност човјека, а неке чак воле дружење са људима - истиче Андреј.
Иако их се не плаши, ипак наглашава да нису сви морски пси безопасни.
- И у акваријуму је било потенцијално опасних риба, чије је понашање непредвидиво и са којима је радио лимитиран број људи, међу којима сам и ја - истакао је Гајић.
Андреј и његов тим имали су прије три године у Црном мору много блиских сусрета са ајкулама. Било је међу њима и капиталаца дугих и до четири метра, али све је прошло без опасних ситуација. Његова група радила је и прва детаљна истраживања Неумског залива прије пет година, која су показала да на том подручју обитава седам врста морских паса и пет врста ража.
- Не значи да оне стално живе ту, али су ту забиљежене. Ти морски пси се углавном хране раковима, ситним бескичмењацима и ситнијом рибом, нарасту мање од два метра и углавном немају зубе, па нема могућности да угризу човјека - објаснио је Гајић.
Са жаљењем констатује да је одређени број морских паса на рубу изумирања.
- Њихово очување је круцијално за одржавање стабилне равнотеже у морским екосистемима и зато су истраживања која радимо од великог значаја и морамо да их наставимо - закључује Андреј.
Биографија
Андреј Гајић је рођен 1. јула 1991. године у Јајцу, одрастао је у Бугојну, а завршио је студије на Одсјеку за биологију Природно-математичког факултета у Сарајеву. Још од средњошколских дана активан је на пројектима који се тичу истраживања риба, а аутор је 27 научних радова објављених у БиХ, Мађарској, Енглеској, САД и Бразилу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
