Алпиниста Петар Пећанац: Планина се тресла, летјеле су стијене
Бањалука - Тог јутра падала је кишица и провијавао снијег па смо одгодили пењање док се вријеме не стабилизује. Кренули смо тачно у подне. У том тренутку земља је почела да дрхти, зачула се вика. Све се тресло непуна два минута.
Поход на Монт Еверест се из сна сваког алпинисте у секунди претворио у непријатно изненађење. Сјећање на катастрофу не излази из главе Петра Пећанца ни послије повратка у Дрвар. Земљотрес који је однио хиљаде живота и иза себе оставио пустош преживио је на 3.700 метара надморске висине у базном кампу на Хималајима. Ту су се спремали да крену ка другом базном кампу на 4.100 метара.
- Нико од алпиниста није паничио. Можда је адреналин урадио своје. Ми смо навикли на опасност. У тренуцима док се земља тресла, сјећам се да сам размишљао само како да извадим велику камеру. Нажалост, због лошег времена био сам је спаковао у ранац па сам снимао другом камером и фотографисао - прича Пећанац.
У једном тренутку са оближњих врхова се зачуло како се камење стропоштало низ литицу.
- Дан је био магловит, тако да се није могло видјети одакле пада, али ни у једном тренутку нисмо били у директној опасности, јер се камп налазио на сигурном - каже Пећанац.
Убрзо се зачула и мања сњежна лавина, која је због влажног снијега ишла споро према њиховој стази. Нису се плашили ни тада, јер су били у сигурним рукама.
- Вође двије групе Драган Јаћимовић и Горан Ферлан вратили су нас до почетне тачке. Послије 20 минута кренули смо полако према кампу на 4.100 метара и прошли безбједно поред лавине - рекао је Петар.
Када су стигли у базни камп, почеле су да пристижу разне информације о катастрофи која је погодила Катманду.
- На тим висинама нисмо имали интернет ни сигнал за мобилни па нисмо могли да сазнамо шта се заправо десило. Уз помоћ сателитског телефона смо успјели само да се јавимо породицама да знају да смо живи и здрави. Да не брину - прича Пећанац.
Из Непала се вратио тужан и забринут за тамошњи народ, којем је земљотрес уништио готово све што је имао.
- Непал је сиромашна земља и једини вид економије је туризам. Сад се то све мијења. Све мање је туриста и планинара, који су углавном већ послије првог земљотреса напустили Непал. Жао ми је обичних људи, а посебно народа Шерпа - додаје Пећанац.
Хуманитарна помоћ
Петар Пећанац каже да је на Монт Евересту послије земљотреса у лавини погинуло осам људи, које је добро познавао.
- Радили су за мене у експедицијама претходних година. Дугујем им захвалност за све што сам научио о планинама и о односу човјека и природе. Ријешио сам да покренем акцију за прикупљање помоћи њиховим породицама - казао је Пећанац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
